У Спомен костурници на Гвозду похрањени су посмртни остаци 61 тијела за које још увијек није утврђен идентитет иако је већина породица  које траже своје нестале сроднике дала крвне узорке. Породице  сматрају  да је  процес идентифације успорен  2008. године када је почео са радом Институт за нестала лица БиХ. Тврде да је било  и опструкција  када је у питању утврђивање судбине српских жртава. Очекују да ће активирањем   Републичког центра за истраживање  ратних злочина процес тражења несталих бити одблокиран и да ће породице добити више употребљивих информација о судбини својих најмилијих који се воде као нестали више од двадесет година.

Директор Центра Милорад Којић подјећа да је већ дуже вријеме  у Републици Српској  присутно неповјерење радом Међународне комисије за тражење несталих, односно њихове лабораторије и да је зато у Бањалуци у оквиру  Завода за судску медицину почела идентификација посмртних остатака.

 – Створене су све правне, финансијске и техничке претпоставке да се крене са овом активности и тренутно се врши узимање крвних узорака од породица – појаснио је Којић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Аљонка Џелетовић сматра да је један од разлога  опструкције идентификације посмртних остатака у спомен костурницама у Републици Српској то што је над жртвама извршен злочин.

 – Евентуално утврђивање истине покренуло би многа питања и зато се српске жртве скривају – упозорила је Џелетовић. Она је најавила да ће од породица тражити да поново дају узорке крви који би били послати у лабораторију у Бањалуци.

У Херцеговини је у протеклом рату нестало 431 лице српске националности, највише на подручју Мостара и Коњица. И данас је непозната судбина 98 особа.

Радио Невесиње