Ана Јелачић већ неколико година живи, студира и ради на Флориди у Америци. Након друге године средње школе у Требињу, због љубави према језицима, уписала је United World College (UWC) у Мостару. То је интернационална школа чија је главна мисија обнављање мира и повезивање људи широм свијета, у виду креирања глобалних ученика без предрасуда. Одвојени живот у Мостару научио је да се осамостали и одлучи да студира у Америци.

Microsoft wall of everyone: Покрет руку се зове Gator stop / Поздрав, маскота факултета, као уста алигатора

"United World College у Мостару је било једно велико искуство, гдје сам упознала животне пријатеље који су дошли да похађају ту школу широм свијета, и уједно искусила шта значи тотално се осамосталити од куће и доносити свакодневне одлуке без надзора родитеља. Наставни план и програм је био према IB (International Baccalaureate– то је интернационални систем гдје се настава похађа на енглеском, с изнимком матерњег језика, српског).

Пошто сам била изложена разним културама, људима, њиховим животима (јер је UWC на неки начин направљен као амерички колеџ, ученици живе у домовима, и полажу интернационалне испите који се доста разликују од наставног система у нашој земљи, само што је сматран средњом школом), након прве године UWC знала сам да желим да покушам да студирам у Америци јер сам хтјела да наставим са својим саморазвијањем и упознавањем нових култура. UWC савјетници су нам дали листу Америчких Универзитета на које можемо аплицирати. Ја сам изабрала University of Florida, на Флориди, јер је тамо био један од најбољих инжењеринг програма, а такође сам добила и 100% пуну школарину да похађам факултет, што је додатно олакшало финансије и моје школовање. И тиме је започео мој амерички пут и потпуно ново поглавље живота."

- Шта тренутно радиш на Флориди?

На University of Florida тренутно почињем четврту и задњу годину студирања. Студирам “Kомпјутерски Инжењеринг” и “Инжењеринг Иновацију и Економију”. Наставни програм овдје је веома различит од онога у БиХ. Пошто студирам инжењеринг, већина предмета има лабораторију и доста се акцента ставља на практични рад.  Тако да сам ово љето провела радећи за једну од најпрестижнијих америчких банака Citi, у Jacksonville Флорида. Провела сам цијело љето живећи и радећи у тиму за “дигиталну технологију и финансијску интелигенцију” у Citi, гдје сам добила увид у живот након факултета као и стварну представу рада у индустрији и стварним пројектима у Америци. Доста сам научила за ова три мјесеца радећи за Citi, и наравно, проширила своје знање и о банкарству, али и о технологији у економској сфери.

Поред мој стажирања овога љета, у току прошле двије године имала сам прилику да присуствујем различитим конференцијама од којих је једна била на Harvard University у Бостону, а друга у Филаделфији. Те двије конференције су биле једне од највећих за жене у инжењерингу и технолошком свијету тако да сам добила прилику да упознам неке од престижних имена из Microsoft и Google компанија, као и осталих људи који су држали предавања на тему напредака у технологији и повећању дјевојака у инжењерингу, с обзиром да је то глобалан проблем у рандом снази.

- Поред факултета, бавиш се и плесом и додатним ваннаставним активностима. Kако све постигнеш?

Амерички факултети доста акцента стављају на праксу и ваннаставне активности. Није све у оцјенама, већ и у инцијативи, укључености у заједници и разним ваннаставним клубовима, који долазе као додатак на регуларне оцјене и часове на факултету.

Ја сам од своје прве године факултета била укључена у академске клубове, нижући искуство, тако да сам ове године изабрана од стране студентског вијећа и декана да водим и будем предсједница “Жена у инжењерингу” (Woman in Computer Science and Engineering), академски клуб, који ради блиско са Инжењеринг факултетом и деканима. Укљученост у ваннаставне клубове и волонтирање ми је дало прилику да блиско сарађујем са познатим компанијама, као Google, Microsoft, Intel, Facebook, Citi, Dove, General Electrice… То ми је помогло да створим јаку везу познанстава и пријатеља, не само на факултету већ и у индустрији, а да и на неки начин направим свој отисак на Инжењеринг факултету кроз разне догађаје, семиране и ментор заједнице којих сам ја била организатор и вођа, за остале студент Kомпјутерског инжењеринга.

Највећа конференција за инжењеринг у Филаделфији: Жена у инжењерингу (Woman in Computer Science and Engineering)

Поред предавања и академских клубова, бавим се и плесом. Члан сам плесне групе на University of  Florida кампусу као и Салса клуба. Плес је нешто у шта сам ја од малена била укључена, тако да када сам дошла на факултет нисам жељала да изгубим форму и због љубави према плесу одлучила сам да постанем дио плесног тима. То је била једна од најбољих одлука коју сам направила, јер је за мене плес начин опуштања и уживања. Наша плесна група је једна од највећих на кампусу и имамо наступе сваки семестер у школској години.

По мом мишљену важно је развијати ум, али и тијело, тако да је за мене плес само додатак на здрав и срећан живот, а и на неки начин промјена околине, јер сам у току семестра јако заузета испитима, школом, клубовима. Битно је само научити како распоредити своје вријеме у дану, тако да ја мислим - ако правилно распоредиш вријеме и зацрташ циљеве  можеш да постигнеш пуно више у једном дану.

Фудбалски стадион у склопу кампуса на Флориди: Сваки факултет има своје "навијачке" боје - наранџаста и плава су боје Аниног факултета

- Да ли си добила оно што си очекивала на Флориди?

Дефинитиво се нисам ни једном покајала што сам се одлучила на студирање у Америци. Мислим да је ово било једно велико искуство које ме је промијенило и обогатило као особу и интелектуалца.

По мом мишљењу, човјек постаје богатији ако научи више језика или посјети више земаља. У мом случају, иако сам рано напустила кућу и отишла у свијет који ми није био познат, стекла сам потпуну самосталност и научила да доносим одлуке веома брзо. То је промијенило начин на који ја данас размишљам као и мој поглед на будућност и људе.

- Да ли ти недостаје Требиње - Херцеговина?

Начин живота је доста различит, превенстевно због менталитета људи. Америка је велика држава пуна различитих култура. Храна, живот, економија, животни стандард, све се то разликује. Херцеговина ми недостаје, највише наша култура, породица, пријатељи и првенствено храна :).

Нажалост, прилике у нашој земљи нису најбоље за млађе људе. Мислим да ми је студирање у Америци до сада пружило много више разноврсности и опција, тако да, иако ми је Херцеговина у срцу, тренутно су ми на првом мјесту циљеви за изградњу своје будуће каријере, које ми се, по мом мишљену, могу брже остварити у Америци.

Наша земља је са свим својим потенцијалом прелијепа, и мислим да се туристима широм свијета чини као одлична дестинација за посјету. Kући се увијек радо враћам, иако не долазим баш често због временске разлике, обавеза, финансија и тако даље… Међутим увијек ми је драго подијелити своја искуства са пријатељима кући, и наравно посјетити своју породицу и све остале миле људе.

- Kоји су ти планови за будућност?

Тренутно имам у плану да успјешно завршим задњу годину факултета. Након тога надам се да ћу успјети наћи посао у Америци, гдје ћу примјењивати своју струку, међутим нисам у потпуности искључила ни опцију настављања школовања кроз мастер или докторат студије. Вољела бих да се такође наставим бавити плесом и након факултета, као и усавршавањем италијанског и шпанског језика, јер имам велику љубав према језицима. Видјећемо гдје ће ме сљедећа година однијети, могућности има више…

- Шта би поручила младим људима који желе да оду у иностранство?

Тренутно мислим да ћу покушати остати у Америци, јер је овамо веће тржиште у технолошким областима које ја студирам, међутим никада нисам искључила повратак у неку Европску државу, видјећемо гдје ме путеви однесу :).

Мислим да је студирање или рад у било којој земљи која није матерња једно велико животно искуство, након кога увијек хоћеш више и трудиш се да будеш бољи из дана у дан. Мени се то десило прво одласком на UWC у Мостар, а након тога и доласком у Америку на студије на University of Florida. И опет бих све поновила, са још више путовања.

Младим људима (али и осталим који имају могућности) бих поручила да искусе што више могу у датом тренутку, било да су то студије у иностранству или само размјена на семестар.

Одлазак у другу, страну земљу, можда на почетку изгледа застрашујуће, што и јесте тачно, међутим цијели пут и процес боравка, сва нова мјеста, људи које упознаш у том процесу су вриједни труда и страха. Промјена је саставни, али и најљепши дио човјековог живота, по мом мишљењу. Не треба се плашити промјене, она само може обогатити и научити човјека. Отварање нових врата увијек са собом крије и нове изазове, међутим то је љепота промјене, и не треба је се плашити, већ покушати да пронађеш шта је у твом животу изазов и отвориш врата без страха.

Свако искуство, добро или лоше, је једна велика поука, коју стрпамо у збирку животних лекција… Одлазак на студије у иностранство је једна од најбољих одлука коју сам направила. Долазак овамо је захтијевао пуно труда и рада, али и пуно одрицања, међутим опет бих све то поновила јер мјеста која сам имала прилику да посјетим, људи из цијелог свијета, језици и културе са којима сам имала прилику да живим и упознам су неописиви, и само су повећали моју животну збирку.

Нешто што сам научила доласком у Америку је да овдје људи доста раде, међутим и себе на крају рада награде (једна америчка поука: “Work hard, play hard!). То је животна парола којом се и ја данас водим: Труд, рад, иницијатива, знање и воља ће увијек бити награђени, зато се вриједи потрудити, па онда уживати.

Милица Митровић