Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Милица Котур рекла је да је Требиње град културног насљеђа, односно онога што представља идентитет једног народа.

"Ми смо дужни да сачувамо оно што су нам наши преци оставили и да то пренесемо будућим генерацијама", рекла је Котурова синоћ на отварању изложбе "Јелена Велика - Краљица" у Музеју Херцеговине у Требињу.

Изложба која је уприличена у част крсне славе града Требиња и Саборног храма, а поводом 700 година од упокојења краљице српске Јелене Анжујске, приказује живот владарке из куће Немањића кроз три периода њеног живота - од удаје за краља Уроша Првог до његове смрти 1276. године, затим самостално управљање дијелом Србије под титулом Јелене Велике Краљице и трећи дио послије 1306. године, када се замонашила и повукла у свој двор у Брњацима, гдје се и упокојила 1314. године.

Градоначелник Требиња Славко Вучуревић је, отварајући изложбу, истакао да је ова поставка једна врста сјећања на богату историју Требиња.

"Након смрти свога мужа самостално је управљала дијелом Србије у такозваној држави краљице Јелене, са титулом краљице Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и приморских области са комплетним управним апаратом и двором у Требињу", рекао је Вучуревић.

Његово преосвештенство владика Захумско-херцеговачки и приморски Григорије је истакао да је Јелена Анжујска изузетна појава не само у српској, него и у цјелокупној европској историји, која је остала упамћена као жена изузетне духовне снаге која је била поштована и вољена.

"Стога није ни чудно што је провиденцијални Јован Дучић поставио њен кип на зидине Старог града у Требињу, као симбол подсјећања на својеврсну заштитницу града на Требишњици и мисију коју је она испуњавала", рекао је владика Григорије.

Изложбу чине покретни археолошки материјали из манастира Градац, као задужбине краљице Јелене и панои са копијама фресака, фотографијама и цртежима манастира и цркава везаним за ктиторску активност краљице, као и пратећи текст који показује историјске околности у вријеме њеног живота.

Аутори изложбе су Народни музеј Краљево - археолог Татјана Михаиловић, историчар умјетности Сузана Новчић и Републички завод за заштиту споменика културе Београд - археолог Емилија Пејовић.

У оквиру Преображенских свечаности, у Музеју Херцеговине, представљена је и књига "За српску војску - једна заборављена прича" Миле Михајловић, новинара РАИ телевизије.

Књига је репринт издање војног документа који је 1917. године објавила Специјална канцеларија Министарства краљевске морнарице Италије, у којој се описује петомјесечна операција италијанске морнарице у Првом свјетском рату, када су српска војска и народ пребачени са Јадранске на италијанску обалу.