Цр­на Го­ра ни­је др­жа­ва истих шан­си за све гра­ђа­не, с јед­не стра­не, а са дру­ге стра­не, Ср­би у Цр­ној Го­ри има­ју пр­о­бле­ма са­мо за­то што су Ср­би, оци­је­нио је  пред­сјед­ник По­ли­тич­ког са­вје­та Но­ве срп­ске де­мо­кра­ти­је Бу­ди­мир Алек­сић.

–Кад би они од­у­ста­ли од свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, или бар при­хва­ти­ли ста­тус на­ци­о­нал­не ма­њи­не, др­жа­ва би пре­ма њи­ма би­ла бла­го­на­кло­ни­ја, а у су­прот­ном ће и да­ље има­ти трет­ман гра­ђа­на на ко­је др­жа­ва не ра­чу­на – ис­та­као је Алек­сић.

●Ка­ко ви­ди­те тре­нут­ни по­ло­жај Ср­ба у Цр­ној Го­ри, у свје­тлу чи­ње­ни­це да је не­дав­но об­ја­вље­но да у др­жав­ној упра­ви има са­мо се­дам од­сто за­по­сле­них Ср­ба иако их је у укуп­ној по­пу­ла­ци­ји ско­ро јед­на тре­ћи­на?

–Са­свим од­го­вор­но твр­дим и до­ка­зу­јем да не по­сто­ји на­род у Евро­пи чи­ја се пра­ва та­ко бру­тал­но га­зе као што је то слу­чај са срп­ским на­ро­дом у да­на­шњој Цр­ној Го­ри. Од 1997. го­ди­не власт спро­во­ди по­ли­ти­ку дис­кри­ми­на­ци­је, се­гре­га­ци­је и си­сте­мат­ског обес­пра­вљи­ва­ња срп­ског на­ро­да. За др­жа­ву Цр­ну Го­ру срп­ски на­род јед­но­став­но не по­сто­ји, од­но­сно по­сто­ји је­ди­но као обје­кат аси­ми­ла­ци­је. На уда­ру др­жа­ве не­пре­ста­но се на­ла­зе срп­ски је­зик, кул­ту­ра и Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква.

По­ло­жај срп­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца и ства­ра­ла­ца на срп­ском је­зи­ку жа­ло­стан је и по­ра­жа­ва­ју­ћи. Без по­сла оста­ју и нај­у­глед­ни­ји уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, а све је по­че­ло от­пу­шта­њем 28 сред­њо­школ­ских про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка и дру­гих пред­ме­та 2004. го­ди­не. Та­ква по­ли­ти­ка вла­сти пре­ма Ср­би­ма ни­је ни­шта дру­го до но­во­цр­но­гор­ски на­ци­о­на­ли­зам и шо­ви­ни­зам ка­му­фли­ран у вер­бал­ну одо­ру гра­ђан­ског мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма и мул­ти­кон­фе­си­о­на­ли­зма.

●Ка­ко то до­ка­зу­је­те?

–Да је то та­ко ла­ко се мо­же до­ка­за­ти број­ним кон­крет­ним при­мје­ри­ма. Ср­би у Цр­ној Го­ри не мо­гу би­ти ди­рек­то­ри, су­ди­је, ту­жи­о­ци, по­ли­цај­ци, ам­ба­са­до­ри... Они не мо­гу да се шко­лу­ју на свом је­зи­ку и не­ма­ју сво­је уста­но­ве кул­ту­ре. За њих не­ма мје­ста у про­гра­му и ме­ђу за­по­сле­ним на Јав­ном сер­ви­су ТВЦГ. Јед­но­став­но – Ср­би су гра­ђа­ни дру­гог ре­да у Цр­ној Го­ри.

По­ра­жа­ва­ју­ћи је по­да­так да у ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве, од­но­сно на ру­ко­во­де­ћим мје­сти­ма у про­свје­ти, здрав­ству, суд­ству, ту­жи­ла­штву и по­ли­ци­ји, го­то­во да не­ма Ср­ба. Њи­хо­во при­су­ство у на­ве­де­ним струк­ту­ра­ма не мје­ри се про­цен­ти­ма, не­го про­ми­ли­ма. Не по­сто­ји ни­је­дан ди­рек­тор Ср­бин у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма, вр­ти­ћи­ма, до­мо­ви­ма здра­вља и бол­ни­ца­ма. Не­ма их ни ме­ђу за­по­сле­ни­ма у ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­ним пред­став­ни­штви­ма Цр­не Го­ре у ино­стран­ству. То с јед­не стра­не зна­чи да Цр­на Го­ра ни­је др­жа­ва истих шан­си за све гра­ђа­не, а са дру­ге да Ср­би у Цр­ној Го­ри има­ју про­бле­ма са­мо за­то што су Ср­би.

Кад би они од­у­ста­ли од свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, или бар при­хва­ти­ли ста­тус на­ци­о­нал­не ма­њи­не, др­жа­ва би пре­ма њи­ма би­ла бла­го­на­кло­ни­ја, а у су­прот­ном ће и да­ље има­ти трет­ман гра­ђа­на на ко­је др­жа­ва не ра­чу­на.

●Ми­сли­те ли да је срп­ски је­зик аде­кват­но тре­ти­ран у обра­зов­ном си­сте­му Цр­не Го­ре?

Срп­ски је­зик, до­ми­нан­тан у Цр­ној Го­ри (са око 50 од­сто го­вор­ни­ка), у Уста­ву Цр­не Го­ре свр­стан је у ка­те­го­ри­ју је­зи­ка дру­гог ре­да. Од те устав­не по­зи­ци­је срп­ског је­зи­ка још је го­ра си­ту­а­ци­ја у прак­си. На­и­ме, срп­ски је­зик и ћи­ри­лич­но пи­смо не по­сто­је у јав­ном и дру­штве­ном жи­во­ту, па та­ко не по­сто­је ни у обра­зов­ном си­сте­му, гдје се фор­си­ра на­зив „цр­но­гор­ски је­зик“ и бру­тал­но се иг­но­ри­ше до­го­вор пар­ла­мен­тар­не опо­зи­ци­је са бив­шим пре­ми­је­ром Лук­ши­ћем из 2011. го­ди­не, по ко­ме се на­став­ни пред­мет зо­ве цр­но­гор­ски-срп­ски, бо­сан­ски, хр­ват­ски је­зик и књи­жев­ност. За тај пред­мет још не по­сто­ји про­грам, па ни уџ­бе­ни­ци с тим на­зи­вом (иако је све то би­ло до­го­во­ре­но са Лук­ши­ћем), та­ко да се на­шој дје­ци на­ме­ћу уџ­бе­ни­ци та­ко­зва­ног цр­но­гор­ског је­зи­ка, чи­ме се дра­стич­но кр­ши основ­но људ­ско пра­во – пра­во на обра­зо­ва­ње на ма­тер­њем је­зи­ку.

●Еви­дент­на је на­мје­ра ре­жи­ма да пи­та­ње члан­ства у НА­ТО-у ри­је­ши у пар­ла­мен­ту, а не на ре­фе­рен­ду­му. Ка­ко то ко­мен­та­ри­ше­те?

–Ов­да­шњи ре­жим до­бро зна да су дви­је тре­ћи­не гра­ђа­на Цр­не Го­ре про­тив учла­ње­ња ове зе­мље у НА­ТО и да би на де­мо­крат­ски ор­га­ни­зо­ва­ном ре­фе­рен­ду­му НА­ТО оп­ци­ја до­жи­вје­ла де­бакл. За­то на­мје­ра­ва да то пи­та­ње ри­је­ши у пар­ла­мен­ту. Ђу­ка­но­ви­ћев ре­жим јед­но­став­но бје­жи као ђа­во од кр­ста од свих ви­до­ва ис­по­ља­ва­ња де­мо­крат­ске во­ље гра­ђа­на. Де­мо­кра­ти­ја је за ову власт нај­ве­ћа опа­сност и сто­га се 25 го­ди­на жи­ла­во опи­ру ус­по­ста­вља­њу де­мо­крат­ског по­рет­ка.

●По Ва­шем су­ду, шта тре­ба да бу­ду да­љи ко­ра­ци опо­зи­ци­је, има­ју­ћи у ви­ду да је ДФ на­ја­вио про­те­сте за сеп­тем­бар?

–ДФ тра­жи фор­ми­ра­ње пре­ла­зне вла­де ко­ја би га­ран­то­ва­ла ор­га­ни­за­ци­ју, усло­ве и укуп­ни ам­би­јент за одр­жа­ва­ње пр­вих де­мо­крат­ских и фер из­бо­ра у Цр­ној Го­ри. По­што овај ре­жим иг­но­ри­ше тај за­хтјев, ми ће­мо 27. сеп­тем­бра иза­ћи на про­те­сте и не­ће­мо се ра­зи­ла­зи­ти док не оства­ри­мо сво­је по­ли­тич­ке ци­ље­ве. Да­кле, зах­ти­је­ва­мо да пад­не вла­да Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа јер је не­ле­ги­тим­на и фор­ми­ра­на на те­ме­љу из­бор­не кра­ђе и зло­у­по­тре­ба. Има­мо по­др­шку гра­ђа­на за то и увје­ре­ни смо да ће у ве­ли­ком бро­ју до­ћи на мир­не про­те­сте ко­ји ће ре­зул­ти­ра­ти мир­ном по­ли­тич­ком тран­зи­ци­јом.

СДП је го­ри дио ре­жи­ма

●Вје­ру­је­те ли да СДП у бу­дућ­но­сти мо­же би­ти кре­ди­би­лан парт­нер опо­зи­ци­ји у про­це­су смје­не вла­сти?

СДП је го­ри дио овог ре­жи­ма, пре­ци­зни­је ре­че­но – ви­ше ан­ти­срп­ски на­стро­јен. СДП је до са­да ви­ше пу­та имао при­ли­ку да са опо­зи­ци­јом сми­је­ни Ђу­ка­но­ви­ћа и да Цр­ну Го­ру по­ве­де у прав­цу де­мо­крат­ских про­мје­на, али ни­кад ни­је сти­снуо пе­тљу и по­ка­зао од­луч­ност да то ура­ди. Да­нас, ка­да је у ра­су­лу, та стран­ка је­ди­но мо­же би­ти на услу­зи не­ким стра­ним ам­ба­са­дам ко­је их у на­ру­че­ним ан­ке­та­ма фор­си­ра­ју и фа­во­ри­зу­ју за­јед­но са још не­ким слич­ним услу­жним по­ли­тич­ким фир­ма­ма.