Cr­na Go­ra ni­je dr­ža­va istih šan­si za sve gra­đa­ne, s jed­ne stra­ne, a sa dru­ge stra­ne, Sr­bi u Cr­noj Go­ri ima­ju pr­o­ble­ma sa­mo za­to što su Sr­bi, oci­je­nio je  pred­sjed­nik Po­li­tič­kog sa­vje­ta No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Bu­di­mir Alek­sić.

–Kad bi oni od­u­sta­li od svog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ili bar pri­hva­ti­li sta­tus na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, dr­ža­va bi pre­ma nji­ma bi­la bla­go­na­klo­ni­ja, a u su­prot­nom će i da­lje ima­ti tret­man gra­đa­na na ko­je dr­ža­va ne ra­ču­na – is­ta­kao je Alek­sić.

●Ka­ko vi­di­te tre­nut­ni po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri, u svje­tlu či­nje­ni­ce da je ne­dav­no ob­ja­vlje­no da u dr­žav­noj upra­vi ima sa­mo se­dam od­sto za­po­sle­nih Sr­ba iako ih je u ukup­noj po­pu­la­ci­ji sko­ro jed­na tre­ći­na?

–Sa­svim od­go­vor­no tvr­dim i do­ka­zu­jem da ne po­sto­ji na­rod u Evro­pi či­ja se pra­va ta­ko bru­tal­no ga­ze kao što je to slu­čaj sa srp­skim na­ro­dom u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri. Od 1997. go­di­ne vlast spro­vo­di po­li­ti­ku dis­kri­mi­na­ci­je, se­gre­ga­ci­je i si­ste­mat­skog obes­pra­vlji­va­nja srp­skog na­ro­da. Za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru srp­ski na­rod jed­no­stav­no ne po­sto­ji, od­no­sno po­sto­ji je­di­no kao obje­kat asi­mi­la­ci­je. Na uda­ru dr­ža­ve ne­pre­sta­no se na­la­ze srp­ski je­zik, kul­tu­ra i Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva.

Po­lo­žaj srp­skih in­te­lek­tu­a­la­ca i stva­ra­la­ca na srp­skom je­zi­ku ža­lo­stan je i po­ra­ža­va­ju­ći. Bez po­sla osta­ju i naj­u­gled­ni­ji uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri, a sve je po­če­lo ot­pu­šta­njem 28 sred­njo­škol­skih pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i dru­gih pred­me­ta 2004. go­di­ne. Ta­kva po­li­ti­ka vla­sti pre­ma Sr­bi­ma ni­je ni­šta dru­go do no­vo­cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­zam i šo­vi­ni­zam ka­mu­fli­ran u ver­bal­nu odo­ru gra­đan­skog mul­ti­kul­tu­ra­li­zma i mul­ti­kon­fe­si­o­na­li­zma.

●Ka­ko to do­ka­zu­je­te?

–Da je to ta­ko la­ko se mo­že do­ka­za­ti broj­nim kon­kret­nim pri­mje­ri­ma. Sr­bi u Cr­noj Go­ri ne mo­gu bi­ti di­rek­to­ri, su­di­je, tu­ži­o­ci, po­li­caj­ci, am­ba­sa­do­ri... Oni ne mo­gu da se ško­lu­ju na svom je­zi­ku i ne­ma­ju svo­je usta­no­ve kul­tu­re. Za njih ne­ma mje­sta u pro­gra­mu i me­đu za­po­sle­nim na Jav­nom ser­vi­su TVCG. Jed­no­stav­no – Sr­bi su gra­đa­ni dru­gog re­da u Cr­noj Go­ri.

Po­ra­ža­va­ju­ći je po­da­tak da u or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve, od­no­sno na ru­ko­vo­de­ćim mje­sti­ma u pro­svje­ti, zdrav­stvu, sud­stvu, tu­ži­la­štvu i po­li­ci­ji, go­to­vo da ne­ma Sr­ba. Nji­ho­vo pri­su­stvo u na­ve­de­nim struk­tu­ra­ma ne mje­ri se pro­cen­ti­ma, ne­go pro­mi­li­ma. Ne po­sto­ji ni­je­dan di­rek­tor Sr­bin u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma, vr­ti­ći­ma, do­mo­vi­ma zdra­vlja i bol­ni­ca­ma. Ne­ma ih ni me­đu za­po­sle­ni­ma u di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nim pred­stav­ni­štvi­ma Cr­ne Go­re u ino­stran­stvu. To s jed­ne stra­ne zna­či da Cr­na Go­ra ni­je dr­ža­va istih šan­si za sve gra­đa­ne, a sa dru­ge da Sr­bi u Cr­noj Go­ri ima­ju pro­ble­ma sa­mo za­to što su Sr­bi.

Kad bi oni od­u­sta­li od svog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ili bar pri­hva­ti­li sta­tus na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, dr­ža­va bi pre­ma nji­ma bi­la bla­go­na­klo­ni­ja, a u su­prot­nom će i da­lje ima­ti tret­man gra­đa­na na ko­je dr­ža­va ne ra­ču­na.

●Mi­sli­te li da je srp­ski je­zik ade­kvat­no tre­ti­ran u obra­zov­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re?

Srp­ski je­zik, do­mi­nan­tan u Cr­noj Go­ri (sa oko 50 od­sto go­vor­ni­ka), u Usta­vu Cr­ne Go­re svr­stan je u ka­te­go­ri­ju je­zi­ka dru­gog re­da. Od te ustav­ne po­zi­ci­je srp­skog je­zi­ka još je go­ra si­tu­a­ci­ja u prak­si. Na­i­me, srp­ski je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo ne po­sto­je u jav­nom i dru­štve­nom ži­vo­tu, pa ta­ko ne po­sto­je ni u obra­zov­nom si­ste­mu, gdje se for­si­ra na­ziv „cr­no­gor­ski je­zik“ i bru­tal­no se ig­no­ri­še do­go­vor par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je sa biv­šim pre­mi­je­rom Luk­ši­ćem iz 2011. go­di­ne, po ko­me se na­stav­ni pred­met zo­ve cr­no­gor­ski-srp­ski, bo­san­ski, hr­vat­ski je­zik i knji­žev­nost. Za taj pred­met još ne po­sto­ji pro­gram, pa ni udž­be­ni­ci s tim na­zi­vom (iako je sve to bi­lo do­go­vo­re­no sa Luk­ši­ćem), ta­ko da se na­šoj dje­ci na­me­ću udž­be­ni­ci ta­ko­zva­nog cr­no­gor­skog je­zi­ka, či­me se dra­stič­no kr­ši osnov­no ljud­sko pra­vo – pra­vo na obra­zo­va­nje na ma­ter­njem je­zi­ku.

●Evi­dent­na je na­mje­ra re­ži­ma da pi­ta­nje član­stva u NA­TO-u ri­je­ši u par­la­men­tu, a ne na re­fe­ren­du­mu. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?

–Ov­da­šnji re­žim do­bro zna da su dvi­je tre­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­tiv učla­nje­nja ove ze­mlje u NA­TO i da bi na de­mo­krat­ski or­ga­ni­zo­va­nom re­fe­ren­du­mu NA­TO op­ci­ja do­ži­vje­la de­bakl. Za­to na­mje­ra­va da to pi­ta­nje ri­je­ši u par­la­men­tu. Đu­ka­no­vi­ćev re­žim jed­no­stav­no bje­ži kao đa­vo od kr­sta od svih vi­do­va is­po­lja­va­nja de­mo­krat­ske vo­lje gra­đa­na. De­mo­kra­ti­ja je za ovu vlast naj­ve­ća opa­snost i sto­ga se 25 go­di­na ži­la­vo opi­ru us­po­sta­vlja­nju de­mo­krat­skog po­ret­ka.

●Po Va­šem su­du, šta tre­ba da bu­du da­lji ko­ra­ci opo­zi­ci­je, ima­ju­ći u vi­du da je DF na­ja­vio pro­te­ste za sep­tem­bar?

–DF tra­ži for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de ko­ja bi ga­ran­to­va­la or­ga­ni­za­ci­ju, uslo­ve i ukup­ni am­bi­jent za odr­ža­va­nje pr­vih de­mo­krat­skih i fer iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Po­što ovaj re­žim ig­no­ri­še taj za­htjev, mi će­mo 27. sep­tem­bra iza­ći na pro­te­ste i ne­će­mo se ra­zi­la­zi­ti dok ne ostva­ri­mo svo­je po­li­tič­ke ci­lje­ve. Da­kle, zah­ti­je­va­mo da pad­ne vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća jer je ne­le­gi­tim­na i for­mi­ra­na na te­me­lju iz­bor­ne kra­đe i zlo­u­po­tre­ba. Ima­mo po­dr­šku gra­đa­na za to i uvje­re­ni smo da će u ve­li­kom bro­ju do­ći na mir­ne pro­te­ste ko­ji će re­zul­ti­ra­ti mir­nom po­li­tič­kom tran­zi­ci­jom.

SDP je go­ri dio re­ži­ma

●Vje­ru­je­te li da SDP u bu­duć­no­sti mo­že bi­ti kre­di­bi­lan part­ner opo­zi­ci­ji u pro­ce­su smje­ne vla­sti?

SDP je go­ri dio ovog re­ži­ma, pre­ci­zni­je re­če­no – vi­še an­ti­srp­ski na­stro­jen. SDP je do sa­da vi­še pu­ta imao pri­li­ku da sa opo­zi­ci­jom smi­je­ni Đu­ka­no­vi­ća i da Cr­nu Go­ru po­ve­de u prav­cu de­mo­krat­skih pro­mje­na, ali ni­kad ni­je sti­snuo pe­tlju i po­ka­zao od­luč­nost da to ura­di. Da­nas, ka­da je u ra­su­lu, ta stran­ka je­di­no mo­že bi­ti na uslu­zi ne­kim stra­nim am­ba­sa­dam ko­je ih u na­ru­če­nim an­ke­ta­ma for­si­ra­ju i fa­vo­ri­zu­ju za­jed­no sa još ne­kim slič­nim uslu­žnim po­li­tič­kim fir­ma­ma.