"Електропривреда Републике Српске" неће тражити од Регулаторне комисије за енергетику повећање цијене електричне енергије за грађане Српске, иако би тај захтјев био оправдан с економског становишта, јер су цијене струје на слободном тржишту вишеструко веће, казао је у интервјуу за "Независне" Лука Петровић, генерални директор предузећа.

Када су у питању цијене електричне енергије за привреду, он каже како ће ту доћи до одређених корекција и повећања од 14 одсто, чиме ће струја у РС и даље бити најјефтинија на Балкану.

Каква је била пословна 2018. година за МХ "Електропривреда Републике Српске"?

 На бази свих параметара пословања за првих једанаест мјесеци, са сигурношћу можемо рећи да ће "Електропривреда Републике Српске" финансијску 2018. годину завршити са позитивним резултатом. С аспекта хидрологије, година је била повољна. Годишњи план производње је, у сваком производном предузећу појединачно, а тиме и на нивоу система, стопроцентно остварен. Иако се очекује добит од неколико милиона конвертибилних марака, мјеста задовољству оствареним резултатима нема. "Електропривреда Републике Српске" је окосница развоја Републике Српске. Кажу да су резултати онолико велики колико су велики циљеви које поставите пред себе. Имајући то у виду, дали смо себи задатак да вишеструко увећамо добит и остваримо резултате који ће бити сразмјерни могућностима "Електропривреде Републике Српске". То свакако подразумијева посвећен рад на стабилизацији система, чвршћем повезивању зависних предузећа с матичним, реорганизацију система гдје год је она неопходна, како би се одговорило захтјевима пословања у условима отвореног тржишта електричне енергије, при чему ће искључиво остварени резултати бити мјерило вредновања успјешности сваког појединаца.

Поменули сте реорганизацију предузећа. Шта ће она подразумијевати?

Реорганизација подразумијева редефинисање односа у Мјешовитом холдингу ЕРС и успостављање ефикаснијег управљања системом. У том смислу већ смо формирали стручне тимове са уско специјализованим задацима, задужене за рударство, хидроелектране и дистрибуцију. Они су сагледали ситуацију на терену и имају задатак да направе стратегију унапређења пословања, која ће као крајњи резултат имати рационализацију трошкова, унапређење односа између матичног и зависних предузећа, те анализу свих инвестиција у циљу унапређења рада електроенергетског система Републике Српске, постизања конкурентности на отвореном тржишту и подизања рејтинга компаније у окружењу. За све ово имамо апсолутну подршку Синдиката "Електропривреде Републике Српске", Гранског синдиката за енергетику и Конфедерације синдиката, јер смо сви свјесни да је неопходно урадити ове мјере како би "Електропривреда" била најснажнији ослонац Владе Републике Српске у организационом, економском, социјалном, кадровском, али и инвестиционом смислу. ЕРС мора прилагодити пословање условима отвореног тржишта електричне енергије и испунити обавезе из Трећег енергетског пакета, у складу са којима је неопходно извршити правно и функционално раздвајање дјелатности дистрибуције од дјелатности снабдијевања и производње. Испуњавање преузетих обавеза ће омогућити приступ инвестиционим фондовима, што је значајно аспекта намјераваног интензивирања инвестиционих активности, посебно ако се има у виду да је ријеч о неповратним средствима. "Електропривреда Републике Српске", поред снабдијевања домаћих потрошача, око 30 одсто вишкова електричне енергије пласира у извоз. До сада нисмо имали развијен сектор за трговину електричном енергијом, а његово оснаживање биће један од приоритета у наредној години, како би се и по том основу остваривали додатни приходи. Тренутно анализирамо могућност куповине акција малих акционара унутар зависних предузећа, а све у циљу праћења политике Владе Републике Српске, која жели да "Електропривреда Републике Српске" остане најјача државна компанија и тиме коначно одбацимо сваку врсту приче о приватизацији "Електропривреде".

Шта се може очекивати када су инвестиције у питању?

Одговорно инвестирање, а то значи да ће улагања у постојеће, или нове објекте, морати да имају елаборат оправданости, да је циљ инвестирања у постојеће објекте искључиво подизање снаге, односно више киловата на прагу електрана, и да ће у том смислу бити модернизовани погони и набављена нова механизација. Када су у питању нови објекти, приоритетно ће бити настављена градња ХЕ "Дабар" у склопу "Горњих хоризоната" на подручју источне Херцеговине. Укупна инсталисана снага електране је 160 мегавата, а укупна процијењена вриједност износи 488 милиона марака. До сада су завршени сви припремни радови, укључујући приступне путеве, оптику, водовод, далековод за напајање градилишта и тунел Дабар - Невесиње, који се у овом моменту гради из четири нападне тачке, а пробијено је око шест километара и то је објекат чија градња траје знатно дуже од преосталих објеката - бране, машинске зграде и канала кроз Дабарско поље. Уколико тендер за градњу осталих објекта који се очекује у наредним данима буде успјешан и не буде административних препрека, ХЕ "Дабар" ће бити на мрежи до 2022. године. С обзиром на то да је то објекат који нема обавезу снабдијевања домаћих купаца, финансијски ефекти по "Електропривреду" биће знатно већи, јер ће сва енергија бити пласирана на слободно тржиште. Такође, врло је битно да се успостави договор са Републиком Хрватском, односно њеном електропривредом, о градњи ХЕ "Дубровник 2", инсталисане снаге 304 мегавата, вриједности 168 милиона марака, а то можемо само уз постизање међусобних компромиса и уважавање ставова обје стране. Међу инвестиционим приоритетима ЕРС је и изградња ХЕ "Бук Бијела", која има инсталисану снагу од 93,5 мегавата и средњу годишњу производњу од 332 гигват-часа електричне енергије. Процијењена инвестициона улагања за изградњу ХЕ "Бук Бијела" су око 193 милиона евра. Неопходно је нагласити да су у току активне мјере за добијање концесија за хидроелектране "Паунци" и "Фоча", за које је интерес исказала Република Србија. Та активност ће бити провођена у наредним мјесецима како би дошло до реализације ова два објеката. Када су у питању термоелектране, базна енергија се не смије изгубити, али исто тако интензивно се разматрају модели градње ТЕ "Гацко 2" са страним инвеститорима. До њеног завршетка, постојећа електрана мора радити у пуном капацитету.

 Шта је са обновљивим изворима?

Ми смо и у том смислу врло активни, јер "Електропривреда Републике Српске" не смије занемарити потенцијале вјетра и сунца па мора искористити прилику да властитим средствима изгради соларне електране и вјетропаркове, стављајући се у функцију извршења циљева задатих енергетским пакетима, а који се односе на учешће енергије произведене из обновљивих извора у укупној потрошњи. Циљ Електропривреде Републике Српске је да сама изгради објекте на бази обновљивих извора, али без очекивања учешћа у такозваној feed in тарифи, односно, субвенционисања овако произведене електричне енергије од потрошача унутар Републике Српске. Апсолутно смо свјесни да ће доћи тренутак када ћемо и ми имати обавезу плаћања емисије CO2, али и могућности продаје зелених сертификата од изграђених енергетских објеката на бази обновљивих извора. У том смислу, потребно је пажљиво планирати развој и инвестиције, а за сваку од њих пресудна ће бити студија оправданости. Значајна ће бити улагања и у дистрибутивну мрежу, у циљу сигурног напајања и смањења дистрибутивних губитака, које је потребно свести на технички прихватљив ниво. "Електро Добој" је један од позитивних примјера и ова фирма је за првих 10 мјесеци 2018. године имала губитке електричне енергије од свега 4,83 одсто, тако да нема разлога да и остала дистрибутивна предузећа овако не раде. И још да напоменем да смо свјесни и чињенице да Влада Републике Српске, као већински власник капитала у зависним предузећима, очекује рјешавање спорова и арбитража који се воде од стране словеначке електропривреде према РиТЕ Угљевик, као и могућих спорова са хрватском електропривредом у вези с питањем РиТЕ Гацко и "Хидроелектрана на Требишњици". Активно учествујемо на рјешавању наметнутих спорова, који нису једноставни.

Међу привредницима, али и становништвом, све се више спекулише о повећању цијене електричне енергије. Хоће ли до поскупљења доћи и колико ће оно бити?

"Електропривреда Републике Српске" неће тражити од Регулаторне комисије за енергетику повећање цијене електричне енергије за грађане Српске, иако би тај захтјев био оправдан са економског становишта, јер су цијене струје на слободном тржишту вишеструко веће. Међутим, ЕРС и даље остаје социјално осјетљив и најјефтинији снабдјевач у региону, чији је приоритетни циљ уредно и сигурно снабдијевање домаћих потрошача које ни у једном моменту не смије бити доведено у питање. Када су у питању цијене електричне енергије за привреду, ту ће доћи до одређених корекција. За разлику од свих осталих производа (вода, телекомуникационе услуге, гориво...), једино се електрична енергија не третира као тржишна вриједност. Корекцијом цијене за индустријске купце (прикључене на 10 кВ, 35 кВ и 110 кВ нивоу) за једну петину укупне вриједности према тржишној код ових купаца ће доћи до просјечног повећања цијене од 14 процената, али оваква цијена ће и даље бити најповољнија на Балкану (од 15 до 50 процената). На корекцију цијена смо се одлучили због потребе за либерализацијом (отварањем тржишта) за такозване велике купце, а на тај начин обезбиједићемо додатан приход "Електропривреди Републике Српске" од 14,5 милиона марака на годишњем нивоу. Илустрације ради, исте количине електричне енергије које су индустријским купцима испоручене током 2018. године, по важећој цијени, на тржишту би биле продате по двоструко вишој, и ЕРС би само на тој разлици приходовала 56,8 милиона марака више. На бази планиране потрошње индустијских купаца у 2019. години, укупна субвенција "Електропривреде Републике Српске" ће износити 57,5 милиона, умјесто 72 милиона марака, тако да смо и даље једина електропривреда у окружењу која на овакав начин даје субвенцију индустријским купцима.

Све чешће се помиње вишак запослених у "Електропривреди РС". Има ли вишка радне снаге и хоће ли бити отпуштања?

Тачно је да је "Електропривреда Републике Српске" оптерећена вишком радника и да је у холдингу запослено преко 9.500 људи. Међутим, квалитетног и стручног кадра недостаје. Пошто нисмо у ситуацији да запошљавамо нове раднике и један од првих потеза нове управе Матичног предузећа био је забрана даљег запошљавања у систему, планирамо да извршимо преквалификације, доквалификације и максимално искористимо постојећи кадар. Суочени смо и са одласком квалитетних школованих људи, и "мајстора свог заната" у иностранство, а ЕРС не смије да дозволи да људи од којих посао зависи напусте компанију. Зато ће новом систематизацијом радних мјеста бити награђен рад - морамо цијенити сваког нашег искусног и стручног багеристу, механичара на откопним машинама, инжињера, програмера…

Задржаћемо људе који су компетентни и који знају свој посао, а спремност да савјетодавно и стручно помогну показали су и некадашњи радници "Електропривреде Републике Српске" који су учествовали у градњи и покретању великих објеката и њихове упуте биће нам од велике користи. Изњедрила се идеја да ћемо у наредним данима формирати форум пензионисаних руководних радника из области енергетике, а све у циљу бржег спровођења реформи и напреднијег инвестиционог циклуса и, наравно, уважавања људи који су учествовали у изградњи овако снажног система. Отпуштање није планирано, јер постоји велики број људи који су пред пензијом, али и могућност узимања стимулативних отпремнина за пријевремени излазак из система.

ЕРС је значајно помагала локалним заједницама, а њена предузећа су у оквиру донација помагала бројним колективима, организацијама. Да ли ће тако бити и убудуће?

 "Електропривреда Републике Српске" је друштвено одговорна и социјално осјетљива компанија. То, прије свега, показује у односу према грађанима кроз саму цијену електричне енергије, која је убједљиво најнижа у регион, а тако ће и остати. Такође, на основу остварене добити, ЕРС издваја 10 одсто средстава на име донација за спорт, културу и социјалну помоћ. "Електропривреда Републике Српске" значајно утиче и на буџете општина и градова на чијој територији користи хидропотенцијале и експлоатише руде, јер само на име накнаде за кориштење природних богатстава, сваке године локалним заједницама уплаћује око 20 милиона марака. Овако ће бити и у наредном периоду.