Земље чланице ЕУ данас су одобриле механизам за ограничавање велепродајних цијена гаса, потврђено је у саопштењу Европског савјета.

Предвиђено је да механизам ступи на снагу у случају да цијене гаса буду веће од 180 евра по мегават-часу три дана заредом.

Данашња одлука предвиђа и да се ограничење активира само ако цена за најмање 35 евра прекорачи просјечну међународну цене течног природног гаса (ЛНГ), прецизира се у саопштењу.

Уколико се маханизам активира, предвиђено је да буде на снази најмање 20 дана.

Механизам ће се примјењивати од 15. фебруара 2023 године.

Одлука је привремена и важиће годину дана.

Комисија ће до 1. новембра 2023. године извршити ревизију уредбе с обзиром на општу ситуацију у снабдијевању гасом и на основу тог извјештаја може предложити продужење њеног важења.

Ограничавање цијене гаса већ је неколико недјеља главна тема међу државама чланицама које дуго нису успјевале да се по том питању усагласе.

Чешки министар и председавајућу Савету ЕУ Јозеф Сикела изјавио је данас да су министри ЕУ "постигли важан споразум који ће заштитити грађане од скока цијена енергије, уз реалан и ефикасан механизам, који укључује неопходне гаранције за сигурност снабдијевања и стабилност финансијских тржишта".

Само је Мађарска гласала против увођења овог механизма, а Холандија и Аустрија су биле уздржане.

Њемачка, која се такође дуго није слагала са увођењем овог механизма, данас је коначно гласала за.

Земље које се од почетка залажу за ограничавање цијене гаса су Италија, Грчка, Шпанија, Белгија и Пољска.

Европска комисија је првобитно предложила да ограничи мјесечне уговоре на референтном холандском виртуелном гасном чворишту (ТТФ) када пређу 275 евра мегават-часу током двије узастопне недјеље, између осталих услова.

Државе чланице су се данас договориле око много нижег прага од 180 евра по мегават-часу током знатно скраћеног периода од само три дана.

Постигнут је такође споразум који омогућава државама да формално усвоје још два хитна текста са циљем ублажавања утицаја енергетске кризе.

Први предвиђа групне куповине гаса, у којима би учествовали конзорцијуми компанија, како би заједно постигли боље цијене, као и механизам солидарности који аутоматски обезбјеђује снабдијевање енергијом земаља којима пријети несташица.

Други поједностављује процедуре ауторизације за инфраструктуру обновљиве енергије.

Државе чланице и Европска комисија сада морају да се позабаве структурном реформом европског енергетског тржишта, а очекује се да ће ЕК почетком следеће године дати своје приједлоге.