На дну океана научници су на само једном квадратном метру пронашли 1,9 милиона комада микропластике у слоју дебљине пет центиметара, што је највећа до сада забиљежена концентрација пластичног отпада на океанском дну.

Од више од 10 милиона тона пластичног отпада који сваке године досијпе у море, заправо само један одсто плута на океанској површини, остатак завршава на морском дну, тврде британски научници.

Пластични остаци се постепено разграђују на све мање фрагменте у океану, све док не формирају честице мање од пет милиметара, познате као микропластика. Истраживање које је недавно спроведено показује да морске струје помјерају микропластику по морском дну и формирају запањујућу количину наноса, тврде научници, а преноси Сајенс алерт.

Слојеви микропластике на морском дну су пронађени широм свијета, али научници нису били сигурни на који начин је она тамо доспјела и како се ширила. Сматрали су да ће се честице микропластике раздвајати у зависности од величине или густине, на сличан начин као и природни седименти. Међутим, пластика се понаша другачије – нешто плута, али више од половине потоне. Пластика која плута у једном тренутку када се прекрије алгама или ако се споји са другим органским материјама или минералима, такође у једном тренутку потоне.

Показало се да већина микропластике која се налази на морском дну потиче од одјеће и текстила. Ова врста пластике је посебно опасна јер је поједини живи организми једу или апсобрују. Иако микропластика сама по себи често није токсична, студије показују да доводи до нагомилавања токсина уколико се унесе у организам.

Дубоке океанске струје носе и свјеже залихе кисеоника и хранљиве материје и омогућавају постојање веома важних екостистема, као што су корални гребени, који су сада на удару великих количина микропластике.

Морамо бити свјесни да јефтина пластична роба коју узимамо здраво за готово на крају негде остаје. Одећа коју носимо неколико мјесеци, деценијама и вијековима се задржава на морском дну и потенцијално наноси штету јединственим живим организмима који тамо опстају, напомињу аутори студије.