Британска дадиља и писац, Ема Џенер, иза себе има 20 година професионалног исуства, која је стекла радом на два континента. Ема озбиљно страхује због начина на који се данас васпитавају дјеца и издваја пет проблема које сматра значајним.

Плашимо се сопствене дјеце

Дјеца имају превише контроле над родитељима, а то показује једноставан тест са шољицом, каже Ема.

- Ако мајка сипа дјетету млијеко у плаву шољицу, а оно каже да хоће да пије из друге шоље, пажљиво посматрам како родитељ реагује: У већини случајева пожури да преспе млијеко у другу шољу, док дијете не побјесни. Велика грешка! Чега се плашите, маме?

Не очекујемо пуно

Кад се дјееца лоше понашају, било на јавном месту или у четири зида, родитељи слегну раменима у стилу "Па, таква су дјеца".
- Вјерујте ми, не морају бити таква - каже Ема, додајући да су дјеца далеко способнија него што родитељи сматрају, било да се ради о манирима, поштовању старијих, кућним пословима, дарежљивости или самоконтроли.

Не прихватамо мишљења и савјете других

Некада су возачи аутобуса, наставници, продавци и остали родитељи имали "право" да упозоре дијете које се лоше понаша. Они су били очи и уши родитеља који нису присутни, и сви су радили с истим циљем: подизање пристојних дјечака и дјевојчица. Они су били подршка родитељима. Данас, када се неко ко није родитељ усуди да опомене дијете, мама и тата полуде.

Њихово дијете је савршено

Напашће наставника умјесто да казне дијете које је било безобразно на часу. А нимало не помаже то што данас родитељи суде једни другима, уместо да се подржавају.

- Када виде да нечије дијете бјесни, сви осуђују маму која га дисциплинује, а требало би да кажу: "Хеј, у праву је, поставља дјетету границе, а то не иде лако! - објашњава Ема.

Ослањамо се на пречице

- Дивно је што родитељи имају разне електронске направе да им помогну током путовања и код љекара. Данас су родитељи заузетији него икад раније, и увијек сам за то да им се олакша кад је потребно - каже ова искусна дадиља. Али ова помагала су искушење за родитеље, који почињу да их користе све чешће, па дјеца не науче да се забављају сама.

Дјечје потребе увек на првом месту

Добро је што су дјеца родитељима приоритет. Али данас, то је отишло предалеко, упозорава Ема, јер родитељи занемарују своје потребе и своје ментално здравље због своје дјеце.

- Стално виђам маме које изнова и изнова устају из кревета да удовоље дјетету. Или тате које све остављају да би отрчали по пиће за своју жедну ћерку.

Сасвим је нормално да онај тата каже: - Наравно да можеш да добијеш воду, али тек кад наиђемо на следећу славину. Рећи "не" с времена на вријеме није нимало лоше, као ни тражити од дјетета да се само забавља док ви одете у тоалет или припремите ручак.

- Плашим се да ће, ако не почнемо да исправљамо грешке, наша дјеца порасти у саможиве, нестрпљиве и безобразне одрасле особе. То неће бити њиховом кривицом, него нашом. Никада их нисмо учили другачије нити смо више од тога очекивали од њих.