.jpg)
Јод је најпознатији као минерал који је важан за правилан рад штитне жлијезде јер је основни градивни елемент хормона ове жлијезде.
Међутим, често заборављамо да ендокрини систем не може да се раздвоји од здравља цијелог организма.
Штавише, баш штитњача регулише наш метаболизам, који је - као што је све познатије - скоро друго име за имунитет. Изузетно је важно да у организму имамо довољно јода, премда је ријеч о врло малој количини. Међутим, пошто тијело не може само да га производи, неопходно је да га редовно уносимо.
Мањак јода може се препознати по наглом добијању килограма. Једноставно речено, тијело много спорије разлаже храну и претвара је у енергију. Његов дефицит доводи и до тегоба као што су анксиозност, лупање срца, нервоза, дрхтавица.
И нерасположење и проблеми са памћењем могу имати везе са недовољном количином јода у организму.
Дневне потребе за јодом су од 150 до 200 мг дневно, уз напомену да труднице и дојиље треба да узимају више - најбоље је да се консултују са својим љекаром.
Ако због неких здравствених или других разлога избјегавате со, морате јод узимати из других извора. То је посебно важно за општу отпорност организма на болести, јер су антиоксидативна својства снажна као код витамина Ц и цинка.
Уколико узимате барем 2 до 3 грама свеже соли дневно, имаћете довољно јода под условом да користите јодирану.
Јода највише има у морској храни - риби, раковима али и алгама. У намирницама које се узгајају на земљи, наћи ћете га у јајима, месу, орасима и млијечним производима, а најсигурнији извор је јодирана со. Суплементе узимајте само уз консултацију са љекаром.
Шта Ви мислите о овоме?