Данило Шкеро из Требиња једини је узгајивач дуња у Источној Херцеговини.

На својој плантажи у Придворцима има 450 стабала дуња. Узгаја двије сорте: лесковачку дуњу која даје количину и врањски дуњац која даје арому.

Шкеро каже да је љубав према дуњама почела давне 1963. године када је као дијете живећи у Сарајеву, у соби осјећао мирис дуње на ормару.

„Када сам 1964. године дошао у Требиње, то ме постакло да потигнем воћњак дуња, јер је то једина биљка која има најљепшу племенитост, љубав, љепоту и мирис. Жеља ми је била да од ње производим ракију“, рекао је Шкеро.

Ове године, наводи да ће са своје плантаже имати око пет тона дуње, сљедеће године десет, а за двије године очекује 20 тона дуње.

Шкеро додаје да дуња има широки спектар дјеловања, али и љековито дејство.

„Од дуње се може правити слатко, џем, сок, компот, ракија... За дуњу кажу да је најљековитије воће на свијету, зову је краљица јесени, јер је то једина воћка која на јесен има све витамине и минерале“, казао је он.

Шкеро се ипак фокусирао на производњу ракије од дуње.

„Један дио дуња продам, а од остатка правим ракију. Од 365 дана, 340 проводим у воћњаку. Велики је то посао који захтјева рад, труд и посвећеност током цијеле године. Фаза је пуно да би се добила квалитетна ракија. У том послу ми помажу син и двије унуке“, навео је овај произвођач.

Са производњом ракије почео је 2007. године, а да би усавршио поступак, било му је потребно осам година да научи како да испече квалитетну ракију.

„За добру квалитетну ракију је потребна здрава и миришљава дуња, која мора да одлежи у подруму око шест мјесеци, на температури од 17 степени, да омекша, пожути и добије мирис, да би се приступило печењу ракије. Ракија мора да одлежи у бурадима и по четири године. Што је старија, то је боља. Од 100 килограма дуње добијем око шест литара ракије, а литар ракије кошта 30 марака“, истакао је Шкеро.

Овај вриједни пензионер планира да идуће године ракију са етикетом пусти на тржиште, али се већ увелико прочуо глас о дуњевачи из Придвораца, која има своје купце широм свијета.

„Поред дуња на својој плантажи имам и 450 патуљастих трешања и око 100 стабала шипака, кајсија и смокава. Док год ме здравље буде служило, пензионерске дане проводићу у пољу са својим воћкама, јер је мој воћњак на понос града“, закључио је Шкеро.