Не само да је победио у Слагалици, у Стигни ме, ако знаш освојио је пола милиона, а у Потери са екипом освојио 900.000 - што је тада био рекорд квиза

Вече у Србији се дели на „пре" и „после Слагалице" - а таквим утицајем мало шта у медијима може да се подичи.

То у разговору за ББЦ потврђује и Ваљевац Иван Манић, победник последњег 143. циклуса квиза који траје већ 28 година. Кроз осмех каже да је последњих дана захваљујући телевизијском квизу Слагалица постао „звезда у Ваљеву".

Две епизоде финала емитоване су за викенд.

„Пажња коју је то локално изазвало у суботу и недељу, то је заиста фасцинантно", каже Манић за ББЦ на српском.

Наставник који пева са ђацима

По занимању је наставник енглеског језика и предаје у ваљевској Медицинској школи „Миша Пантић".

Новонасталу популарност жели да искористи за неке важне теме - да деци пренесе колико је свако знање важно, али и да скрене пажњу људи на локалне проблеме.

Иван Манић је и певач, већ годинама наступа са рок бендом - бар је тако било до почетка пандемије.

„Певам и малу јачу музику - хард и хеви, не морам од тога да живим и онда могу да у томе уживам", каже дугокоси 44-годишњак.

Повезао је ове две професије, па некад са ђацима запева на часу - кроз песме на енглеском, каже, најлакше се учи.

Иван Манић у ваљевској Медицинској школи предаје енглески

Кад је почео са квизовима?

Искуства пред камером првобитно је стицао у музичком такмичењу 3K-dur, које је емитовано на Трећем каналу РТС-а.

У класичним квизовима учествовао је два пута прошле године - у Потери и Стигни ме, ако знаш, чији формат му се посебно допада.

Најпре, такмичари одговарају на кратка и не много тешка питања за 30 секунди, а затим се из „кућица" померају по табли - слично као пиони у Не љути се, човече.

„Питања нису претешка, али у тој фрци човек не може да се сети како се зове, а не како се зове кит са рогом на челу што је мени било питање", присећа се.

Одговор на то питање је нарвал, заувек ће памтити вероватно.

Свако поље где стигне такмичар крије нешто - награду, имунитет или померање напред-назад.

„Размишљао сам да то пробамо у школи, на крају године, да се ђаци померају на табли, а да буде средњошколско знање да покажу шта су научили.

„Мислим да би то деца волела", каже овај наставник.

Ђаци га редовно гледају у квизовима и они су, додаје, искрени и у похвалама и у критикама.

„Деца су закон, увек сам волео да радим са њима", каже професор, са 20 година радног стажа.

Какав однос има са ученицима показује и то што су га за потребе овог интервјуасликали ученици II6 одељења

У квизовима зарадио годишњу професорску плату

Ипак, новац се лакше заради у квизу, него за катедром.

У Стигни ме, ако знаш освојио је пола милиона, а био је врло успешан и у Потери, где је са екипом освојио 900.000 - што је тада био рекорд квиза.

„Ако је новац неко мерило, тамо сам веома лепо прошао.

„За три квиза, рачунајући и Слагалицу, ја сам зарадио професорску годишњу плату, то је супер, али не значи много", каже Манић.

Учешће у Слагалици му је било посебно, иако је ту наградни фонд најскромнији.

За победу у циклусу освојио је 150.000 динара и књиге.

Наградни фонд се кроз године мењао, а у једном тренутку победник Слагалице добијао је монтажну кућу, а другопласирани и трећепласирани аута, подсећа.

Много важније од новца му је нешто друго, што је научио од људи које је успут сретао.

„Квиз је телевизијски формат и фантастичан је за привлачење пажње људи.

„Неки људи почну да те пажљивије слушају и то је најбоља ствар од свега, а да причаш о стварима које заиста вреде", истиче Манић, који се бави и политичким активизмом на локалу.

Жели, каже, да нешто промени, да и „комшији буде боље".

„Увек ме је жуљало, што се сви мало правимо мутави на то где живимо.

„Екологија је политика, зејтин је политика, фудбал, све је политика".

Улогу политичара, или онога што би требало да буде, описује енглеским изразом цивил сервант.

„Желим да служим друштву, које је мени већ нешто дало, да се одужим", каже.

Како се припремити за тест опште културе?

Пасионираним гледањем квизова, јер се питања често понављају, одговара.

Погледао је све епизоде Потере и Стигни ме, ако знаш, а и велики број емисија Слагалице.

Ипак, темељ знања изградио је у детињству, захваљујући мајци, такође наставници.

„Неки кажу да сад читају енциклопедије, ја сам то радио као дете и желим да се захвалим мојој мајци што нам је то куповала.

„Имали смо Дечије свезнање и ја сам то читао, тако сам и научио да читам пре поласка у школу", додаје.

Уз Дечије свезнање у издању БИГЗ одрастале су многе генерације деце у Југославији

Енциклопедија Дечије свезнање се састоји од десет илустрованих књига и свака је посвећена једној области - личностима, географији, машинама, мору, биљкама и животињама, а размуљива и деци и одраслима.

„Сјајне књиге, ја их данас немам.

„Мајка је то конфисковала, код ње су, то ће вероватно у тестаменту оставити", каже кроз смех.

Квизове види и као сјајну платформу за учење.

„Тако људе заинтересујеш за различите теме.

„Они који су љубопитљиви чуће нешто што не знају и одмах крену да чепркају, а преко Гугла и на свим странама знање је данас врло доступно", каже.

Феномен Слагалице

Слагалица је квиз са најдужим стажом у Србији - постоји већ 28 година и врло је гледана.

Финале, где је Манићев противник био искусни такмичар Бојан Савић, била је 8212. емисија.

То искуство не може да се пореди ни са једним другим квизом, каже Манић.

„Разлика је дрматична, прво Слагалица је институција због традиције, а и због тог фантастичног термина", наводи он.

Без обзира на то - сви који мисле да имају знање, уз малу припрему „апсолутно треба да се пријаве", каже победник овог циклуса.

ТВ слагалица је први пут емитована 22. новембра 1993. године

Слагалица се емитује годинама у ударном термину од 19.05 и завршава се десет минута пре централне информативне емисије Дневника 2 на Радио-телевизији Србије (РТС).

Ипак, Манић се труди да остане на земљи.

Све време, каже, има у глави последњу реченицу из филма „Ђавољи адвокат", коју изговара Ал Паћино: `Сујета је мој омиљени грех`.

Ниједно знање није непотребно

После последње победе људи су му не само честитали, већ и подржали скромност у опхођењу према осталим такмичарима.

Посебно се то видело у односу према Павлу Рупнику који има 18 година - исто као Иванова ћерка.

Њега је победио у полуфиналу.

„Седели смо после и рекао сам му 'немој да те ово обесхрабри, човече, имам 44 године, а ти си са 18 стигао до полуфинала Слагалице, будућност је пред тобом'.

„Заиста то мислим", истиче Манић.

Педагошки приступ показао је и раније када се извинио јер је рекао да је у квиз дошао да покаже непотребно знање.

Сматра да та реченица није била прикладна за њега као наставника, иако ју је у шали поменуо.

„Осећао сам потребу да се мало оперем, што би рекао Понтије Пилат, да оперем руке.

„Не да није непотребно, него је свако знање моћ и у то сам потпуно уверен", закључује Манић.

Историја

Прва епизода слагалице емитована је 22. новембра 1993. у седам часова

Био је понедељак, а емисија се тада звала Музичка слагалица

Аутор квиза је Никола Нешковић, који је са Драганом Милићевић био први водитељ

Нешковић је квизу дао име, а осмислио је и чувеног Скочка

Скочка је нацртао Лука Спаић

Крајем 1998, Музичка слагалица је променила име у ТВ слагалица