Снимак инцидента који се одиграо 19. јула подељен је на Телеграму, а на њему се види како роботска рука неколико секунди држи дечака за прст пре него што у кадар ускачу једна жена и три мушкарца да га ослободе.

Сергеј Смагин, потпредседник руске Шаховске федерације, рекао је да је робот напао дечака након што му је појео једну фигуру. Уместо да сачека да машина заврши свој потез до краја, дечак се одлучио за брзи одговор.

„Постоје одређене безбедносне процедуре и дечак их је, очигледно, прекршио. Није схватио да треба да сачека. Ово је изузетно редак случај, први за који знам“, каже Смагин.

Са друге стране, Лазарев наводи да је дете одиграло свој потез, али није дало роботу довољно времена да одговори. „Дечак је пожурио и робот га је зграбио“, додао је Лазарев.

Повређени дечак један је од 30 најбољих шахиста млађих од девет година.

Лазарев је такође рекао за Тас да дечак, чији је прст касније фиксиран гипсом, није превише трауматизован тиме шта се десило: „Сутрадан је поново играо и завршио турнир.“

Његови родитељи, међутим, контактирали су канцеларију јавног тужиоца. „Комуницираћемо са њима и видети да помогнемо како можемо“, рекао је Смагин за Риа новости, истичући да је инцидент „случајност“ и да је робот „потпуно безбедан“.

Руски велемајстор Сергеј Карјакин такође је прокоментарисао инцидент и приписао га „некој врсти софтверске грешке“, рекавши да се овако нешто никада није десило и да жели све најбоље дечаку.

Опасности развоја вештачке интелигенције

Роботи и вештачка интелигенција постају све напреднији и софистициранији, а најмодернији модели могу да обављају бројне сложене операције и сарађују са људима.

Иако је инцидент у Москви далеко од тога да ће се обистинити сценарио Терминатора, многи научници и стручњаци већ дуго упозоравају на опасност коју развој вештачке интелигенције носи.

Свакако један од људи чије идеје би требало слушати и држати их се када је у питању развој робота је легендарни писац Исак Асимов, који је огроман део свог живота посветио проучавању етике развоја вештачке интелигенције и потенцијалне претње коју би могла да представља по човечанство.

Асимов је због тога конципирао четири главна закона којих би свака машина морала да се држи:

Нулти закон – Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству.

Први закон – Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом.

Други закон – Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом.

Трећи закон – Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом.