“Kада би жене владале свијетом, не би било ратова” само је једна од многобројних пословица које указују на врлине жена као владара.

Међутим, да није ријеч о празној причи свједочи и примјер из Kине, гдје и данас живи племе Мосуо, које је још познато и као краљевство жена и које се сматра можда и посљедњим матријархатом на свијету.

Мосуо племе има прилично дугу историју, која датира чак 2.000 година уназад. Оно што је специфично за ово племе свакако је да су одувијек његовали традицију и културу матријархата. Наиме, у овом племену жене су те које увијек доносе одлуке и које су на челу породице.

Свака породица се обично састоји од десет или више чланова, али сва имовина је увијек у рукама жена. Оно што је специфично за ово племе је да практикују једну врсту “отвореног, либералног брака”, где је женама дозвољено да имају колико год љубавника желе.

Заправо, оне и нису везане класичним браком, већ мушкарац, којег Мосуо жена пожели, ноћу долази у њену кућу, проведе ноћ с њом, а из куће мора отићи прије него што сване. Уколико жена не жели везу са својим дотадашњим љубавником, она симболично ставља мушке ципеле испред својих врата, дајући му до знања да је његово мјесто заузето.

Ако се из једне овакве везе роди дијете, то дијете одгаја мајчина родбина и дијете добија мајчино презиме.

Иначе, у прошлости Мосуо племе је било прилично изоловано и скоро да није имало контакта са спољним свијетом. Међутим, посљедњих година њихово мјесто је постало позната туристичка дестинација и они се полако отварају према свијету. Штавише, показали су се као изузетно гостољубиви.

Иако многи сматрају да је племе Мосуо последњи матријархат на свијету, чињеница је да њихову заједницу не можете поредити с остатком свијета, јер су дуго били изоловани, а самим тим не могу се ни упоређивати са вриједностима западног свијета. Наиме, док је жена глава куће и сва имовина њена, чињеница је да оне данас нису толико укључене у активно доношење одлука, већ је то, ипак, препуштено мушкарцима.

Заправо, у овом племену мушкарци немају неких посебних одговорности: дакле, немају посао, одмарају се цијели дан, а све како би били одморни за ноћне посјете својим женама. Генерално, њихова једина улога јесте узгајање стоке и риболов.

Иначе, оно што је битно нагласити за ово племе јесте да се жене из племена не удају, тј. код њих не постоји никаква класична церемонија ступања у брак. Заправо, у њиховој култури и традицији имати само једног партнера представља непоштовање својих предака, нити се сматра подобним.

Управо зато у њиховом језику не постоји ријеч за оца или мужа.

Постоји неколико аспеката Мосуо културе који привлаче пажњу остатка свијета, а један од најважнијих јесте та либерална веза, гдје жена може бирати свог љубавника, а притом није обавезна да живи с њим под истим кровом.

Заправо, заједнички живот уопште није препоручљив, јер то једноставно није у њиховој традицији. Није тајна да Мосуо жене не вјерују у брак, бар не у институцију брака каква је нама позната. Иначе, мушкарци немају своју имовину и до краја живота живе у мајчиној кући.

Свако вече они одлазе код жене која их позове, ту остају цијелу ноћ, а прије зоре се враћају у мајчину кућу. Занимљиво је да нико од њих те своје везе не схвата озбиљно. Наиме, када више не желе да се друже, тј. кад жена више не жели да позове свог љубавника у кућу, они се мирно разилазе, без суда и без развода. Оно што је специфично за ову заједницу је да мушкарац и жена чак могу бити и у дугогодишњој вези, али њихова имовина свакако никада неће бити заједничка, јер је све материјално углавном у власништву жена. Штавише, мајке сву своју имовину након смрти остављају кћеркама, никада синовима, иако им је дозвољено да живе у мајчиној кући.

Дјеца која настану као плод једне такве везе припадају искључиво мајчиној породици, а очеви имају минимални или скоро никакав контакт с дјецом. Тој дјеци највећи мушки узор представља ујак, који у овом друштву има бољу позицију од биолошког оца дјеце.

Иако је посљедњих година порастао интерес туриста за њихов крај, занимљиво је да Мосуо жене никада неће погледати некога “са стране”, већ искључиво Мосуо мушкарце. Такође, оно што је специфично за њихову културу је да се стари и немоћни никада не напуштају, већ се породице брину о њима до самог краја.

Мосуо племе је, упркос спољним утицајима, и данас једна веома јака заједница и увијек припаднике племена стављају на прво мјесто у односу на странце и туристе. За разлику од остатка Kине гдје су женска деца углавном нежељена, овдје је пожељно добити управо кћерку, јер су оне те које се више цијене од мушкараца.

Према правилима племена, дјевојчице не смију носити сукњу све до 13. године, када се званично “уводе у друштво”, и тада од мајке добијају засебну собу у коју доводе своје љубавнике. Занимљиво је да жена никада неће причати о својим интимним стварима у присуству мушкарца, јер је интима резервисана искључиво и само за жене.

Такође, када жена из племена жели да покаже неком мушкарцу да јој је интересантан, она ће му оставити отворена врата да би је ноћу посјетио. Kао што је већ речено, ујаци, дакле, мајчина браћа су важнија од очева.

Ујаци су ти који брину за сестрину дјецу, а када ујаци остаре, сестрићи о њима преузимају бригу.