У Музеју Херцеговине у току су грађевински радови на реконструкцији цјелокупног изложбеног простора Дучићевог легата гдје су смјештени Дучићеви поклони и његове личне ствари.

Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине Требиње каже да у овом дијелу музеја, који је од изузетне вриједности и важности, од уласка у ову зграду, односно, усељења 1989. те 1996. када је отворена стална поставка, до сада није рађена никаква санација.

“С обзиром да је зграда стара, да су у међувремену промијењени отвори, да су услови много бољи него што су били у почетку, сматрали смо да је наша не само морална него и музејска дужност да те експонате који су заиста изузетно вриједни, не само што су поклон од Јована Дучића него и зато што је то највећа збирка страних предмета из периода Рима у БиХ, адекватније смјестимо. Пошто експонати нису сада у Музеју, уступљени су Галерији Академије наука и умјетности РС, ради изложбе поводом 150 година од рођења Јована Дучића, створила се добра прилика да почнемо грађевинске радове. На тај начин жељели смо и да и ми попут других градова обиљежимо овај значајан јубилеј”, наводи за Радио Требиње Грујићева.

До сада су завршени радови на унутрашњим зидовима, са неких скинути малтери, испод чега се види херцеговачки камен, који ће украшавати дио Дучићевог легата.

"Осим тога, радимо и на санацији подова, те увођењу нове врсте гријања и хлађења, које ће омогућити да се са фасаде зграде Музеја скину и преостали клима уређаји који нарушавају њен изглед", истакла је Грујићева.

Додаје да би радови требало да буду завршени до почетка туристичке сезоне те да ће Дучићев легат након реконструкције бити другачије организован.

“Планирали смо да раздвојимо тај археолошки дио, односно римску камену пластику, а да овај мањи простор буде један интимни простор гдје би се налазили, осим Дучићевог амбасадорског одијела и ордења, и слике из његове Умјетничке збирке и евентуално би се пронашла и његова преписка коју Музеј чува. Осим што се чува у Народној библиотеци, у Музеју се чува све оно што је везано управо за споменике и украшавање града Требиња. Тако да имамо писма Атанасија Поповића, Уроша Предића и то ће све бити у новој поставци. Због свега тога је потребно вријеме и осмишљавање простора, а наравно и средства”, истакла је Ивана Грујић.

Првобитна средства су обезбијеђена из буџета Града Требиња те донације 82-годишње Италијанке Kармеле Скарано Марачић из Барија, која је дипломирала на књижевности Јована Дучића, а која је путем Удружења "Сестосенсо" уплатила 3.000 евра.

Грујићева је позвала све људе који воле Требиње и Дучића да помогну реконструкцију простора али и саме Дучићеве поставке.

“Зато су потребна знатна средства. Ми смо припремене радове обавили али треба још доста тога. С обзиром да је Дучић толике године, толико новца уложио у свој град, сада би била прилика да свако помало буде дародавац свом граду јер све ово што је урађено и што се ради остаје за наредна покољења. Тако да позивамо све људе добре воље да на било који начин помогну, није битно колика су средства, битно је да не радимо ово сами него да радимо заједно. Јер је таква била и идеја Јована Дучића”, навела је за Радио Требиње Грујићева.

Импозантна прошлост града Требиња - откривени бедеми у приземљу Музеја

Радови су и у приземљу Музеја Херцеговине, испод подова постојећих канцеларија, пронађени су остаци средњовјековног старог Требиња у виду великих бедема.

“Ово је једно, заиста, изузетно важно откриће које се надовезује на она открића од прије али је важно да буде презентовано на прави начин. Имамо зграду Музеја која је историјска зграда и као споменик културе заштићена, која се налази на слојевима аустругарског, турског и средњовјековног периода и на тај начин показујемо ту богату историју цијеле Херцеговине и овог подручја”, појаснила је Грујићева.

Тај простор ће бити претворен у изложбени.

“Сада се ради на фуговању зидова, под ће бити стаклени и посјетиоци ће одмах у приземљу моћи да се упознају са том прошлошћу града Требиња. Ту планирамо једну мању поставку -Историја града Требиња од праисторије до данас- гдје би то била почетна тура кроз све ове слојеве, а посјетиоци би имали ту изузетну прилику да виде те зидине испод“, навела је она за Радио Требиње.

Поред осталог у наредном периоду биће истражено и цијело двориште Музеја Херцеговине.