.jpg)
.jpg)
.jpg)
Разлог због којег стално враћате руку у кесицу са чипсом нема превелике везе с крумпиром, без обзира на то колико су неки страствени према његову хрскавом и танком облику.
Двије главне карактеристике чипса јесу да је слан и мастан, а према бројним научним студијама које су проведене, једење слане хране постиче отпуштање допамина, неуротрансмитера одговорног за средиште лимбичког система који регулише функције повезане са задовољством.
Стога, једанпут када га мозак окуси, једноставно га жели још.
Једно аустралијско истраживање потврдило је ове резултате. Испитаницима је речено да од четири понуђена јела за ручак, могу јести што год одаберу и у количинама којима желе.
Сваке седмице понуђена им је и једна врста тјестенине којој је само мијењан омјер соли и масти, нпр. Прве седмице је била мање масна и с мало соли, а задње јако масна и добро посољена.
Без обзира на масноћу, испитаници су јели 11 посто више хране која је била сланија.
Ако је храна мање слана, лакше је контролирати се и бити дисциплиниран, објаснио је аутор студије Расел Kест.
Међутим, када јој додамо сол, све пада у воду – мозак жели колико год може добити соли и допамина.
Шта Ви мислите о овоме?