Kolumne | Herceg Televizija Trebinje

Kolumne

BLOG JEDNOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Vratimo rode u Bileću!

Dragi moji Bilećani, gdje god da ste i šta ste,Obraćam vam se svima do jednoga, s dubokim poštovanjem, naklonom i molbom da, za početak, bar pročitate ove riječi. Pišem vam o nečemu što svi mi znamo, a kao da niko ništa o tome ne zna. O nečemu što svi mi jarko želimo, a niko ništa ne preduzima da se ta naša želja i ostvari. Pišem vam o našoj zajedničkoj rani koja odavno krvari i sve nas jako boli, a niko joj lijeka ne traži… Pišem vam tintom od bilećkih suza, obojenih onim tamnim oblakom koji se već
Autor:
26.01.2016.
Kategorija:
pročitaj više

NOVI BLOG JEDNOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Da li je možda neko za tu kaficu?

Zdravo živote moj, kako si? Kakav si? Najzad odvojih malo vremena za tebe i našu kaficu. Nismo se odavno čuli, videli, ni seli da ljudski porazgovaramo. Da vidimo gde smo, kako smo, kuda ćemo… Znam da si me tražio više puta… Znam i da si me molio da najzad obratim pažnju na tebe, ali ja nikako da stignem. Znam i da si mi putem raznih poruka i opomena poručivao da ipak treba da te se setim ponekad. Da te imam u vidu i da si mi bitniji od svega. Da moram da te čuvam. Ali, proklet ja, od ove žurbe zvane
Autor:
17.01.2016.
Kategorija:
pročitaj više

NOVI BLOG JEDNOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Ljubav koja me, uz suze zlatnog bora polako napušta...

Otprilike je na pola puta između kamena i kaldrme. Onog hercegovačkog i one beogradske. Zavoleo sam je odavno i fine me uspomene vežu za nju. Bila je raj na raskršću i mesto gde su oči u svom odsjaju nalazile toliko lepote da su one i ne tako lepe oči, posmatrajući nju, postajale prelepe. Uz nju je premorna duša opijena njenim svežim dahom obavezno mirno spavala. Na nju nije bilo potrebe trošiti toliko reči koliko na nekoga drugog. Pogled na nju i po njoj je govorio sve…Naša planinska lepotica –
Autor:
05.01.2016.
Kategorija:
pročitaj više

Novi blog jednog Hercegovca u Beogradu: NOVA GODINA – STARI ŽIVOT

Nema veće i usiljenije parodije od toliko ushićenja, žurbe, nervoze i gužve pred Novu godinu. Njenog čekanja i iščekivanja. Osim neke formalnosti, navike, običaja i koliko toliko povoda da se nešto desi u tom, godinu dana čekanom, danu ili noći, zaista ništa drugo nema. Ili ga bar ja ne vidim. Ako nekada, tih ”golobradih godina” jesam – što i priznajem, s ovim srednjim četrdesetim zaista sam “obnevideo”! Tog Deda Mraza ja više ne gledam istim očima…Taj brojčani „reset“ i vraćanje te tri cifre:
Autor:
31.12.2015.
Kategorija:
pročitaj više

Vladika Grigorije: Zavala

Ma­na­stir Za­va­la na­la­zi se najed­nom kra­ju Po­po­vog po­lja,ta­mo gdje Tre­bi­šnji­ca sko­ro pod pra­vim uglom skre­će put Hu­to­vog bla­ta. Ugra­đen u sti­je­nu ko­ja se zo­ve Ostrog, ovaj drev­ni ma­na­stir li­či na ne­kog li­je­pog si­je­dog star­ca, ko­ji na­slo­njen u ka­me­nu sto­li­cu gle­da plodno po­lje kroz ko­je te­če mo­dro­ze­le­na Tre­bi­šnji­ca.
Autor:
24.12.2015.
Kategorija:
pročitaj više

BLOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Praštaj Sveti Nikola i vrati nam se...

Ode on. I odlazeći, maše nama Sveti Nikola. Odmahuje i poručuje: „Čekajte me, doći ću ja vama opet za godinu dana, a do tada vas, po dogovoru, čuvam i pazim. Doći ću i vama što slavite, a doći ću i vama što dolazite na to slavlje. Doći ću, iako me dosta vas od gozbe, ića i pića, dima, buke, muzike i halabuke uopšte i ne vidite i ne čujete. I ovaj put niste ni videli, ni čuli a pored toliko ušiju i, kandilima, osvetljenih ikona pred vašim očima. Doći ću i dalje dolaziću, a pravo da vam „rečem“, sve mi se manje
Autor:
21.12.2015.
Kategorija:
pročitaj više

NOVI BLOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Mame naših majki i očeva

Ima nešto što postoji još samo u našim, onim starim, pomalo izbledelim i ivicama okrzalim albumima sa fotografijama. Ima to nešto u njima što traje, kazuje, podseća i opominje… Nešto što svim tim svojim „crno-belilom“ daje i „šareniji i veseliji“ odsjaj od najvećeg kolorita današnjice…Ima nešto i u tom odsjaju. Nešto čega danas sigurno nema i nešto što danas sigurno ne postoji. To su nečije oči, koje, iako mnoge više ne trepću, i danas mnogo govore. I, tako govoreći, pričaju neku sasvim
Autor:
09.12.2015.
Kategorija:
pročitaj više

BLOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Dame tvrde – muškarci su krivi?!

Dobro je. Čim pišem ovaj naredni, znači da sam preživeo onaj prethodni. Onaj, kojim „i kriv i dužan“ izazvah interesantnu polemiku i sijaset zasluženih komentara i ovde na blogu, ali uglavnom na njegovoj FB stranici (pročitaj)…Kao muško, moram priznati da mi je žao što moram reći da su muškarci ipak u dosta povoljnijem položaju po pitanju cele ove priče. Ko li će im ga znati, možda zato i slabije „vide“, možda ih i zato više „nema“, možda više izvoljevaju, biraju, neozbiljno skaču s jednog na
Autor:
28.11.2015.
Kategorija:
pročitaj više

BLOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Vodič za udaju neudatih, a odavno zrelih za udaju

Da l’ je to sudbina il’ ko zna šta li je, kako opeva jedna naša večita pesma? To najbolje one znaju – cure, devojke ili žene u svojim srednjim i poznim tridesetim ili čak i ranim četrdesetim koje iz ovog ili onog razloga nisu još uvek našle svoju srodnu mušku dušu. Koje su i dalje bez svog partnera, bio ili ne bio on u ulozi njihovog muža, momka, dečka. To je toliko sve prisutnija pojava u našem društvu da je skoro za zaplakati! Galopirajuća epidemija neobjašnjive samoće. Ima li joj leka, bar da se
Autor:
23.11.2015.
Kategorija:
pročitaj više

Kamen međ’ kaldrmom il’ Hercegovac u Beogradu

Veseli moji Hercegovci, naročito oni istočni. I ja njihov, među njima i sa njima. Soj ljudi genetski rađan na lokalitetu jedne neravne „kamene ploče“ ograđene šumom, kršom i „sumalo“ slanom vodom s juga. Da, baš ploče i to one Hercegove koja je bila veća dok je bila starija ili velika dok je bila ona stara. Hercegovci dan provode sa Beogradom ali, ipak naveče ležu u krevet sa svojom Hercegovinom. Patriotska i genetski usađena preljuba koju velikodušni Beograd decenijama prašta. Ne kažnjava i ne
Autor:
16.11.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (25): Neće tu biti Andrića da posmatra prolaznike, stajaće Sidran i elita skrojena po mjeri Bošnjaka

U trenucima slabosti, Sidran je negdje rekao da ću ja biti najveći gubitnik u ovom ratu. Kako su u međuvremenu stvorene lingvističke razlike, ne znam tačno šta to na njegovom jeziku znači. Nadam se da ne misli na bogatstvo u kućama i stanovima koje smo moja porodica i ja ostavili kao babine Muslimansko-hrvatskoj federaciji. Pošto vidi da je meni dosta da budem literarni junak, mislim da on govori o vlastitim dobicima. Njegova, sada već stvarno bivša žena, Šahbaza, u Zagrebu se povjerila svojoj
Autor:
06.11.2015.
Kategorija:
pročitaj više

BLOG JEDNOG HERCEGOVCA U BEOGRADU: Nešto o ljubavi, s ljubavlju

Ljubav. Pišem o ljubavi, jer uvek navijam za ljubav. Koja god da je liga u pitanju i ko god između koga da „igra“, ja želim da ljubav pobedi! Pišem o onoj pravoj istinskoj ljubavi, a ne o tamo nekoj nužnoj „imenici“ od 5 slova kojom se svakodnevno ispiraju naša usta i teše naše uši… Da je sreće, ljudi bi se samo voleli i “živeli” od ljubavi, jer od nje može da se živi. Naravno, ne bukvalno, ali kad imaš i znaš da sačuvaš pravu ljubav, onda ti dosta manje svega drugog treba i nedostaje. Shvatiće to već
Autor:
31.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (24): Znao sam da zastave pod kojima ćemo ostatak života provesti Sidran i ja ne mogu biti iste

Maj 1995. godineNegdje kada se rat završio, jedna Sarajka koja živi u Parizu čudila se nad mojim slučajem. Vratila se iz Sarajeva i upitala me:– Bogati, šta si to ti njima uradio, pa te toliko mrze? Svi nešto pričaju, a ja nikako da shvatim u čemu je stvar?Onda ja u šali kažem:– Rekô sam da više volim rusko govno nego američku tortu.Priča o Vladi Petroviću, liku iz literature, stvar je za antikvarnice. Malo ko danas voli ruska govna. Posebno kada se ona  stave nasuprot američkoj torti. Novi jezik
Autor:
30.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (23): Što je rat više odmicao, moja slika kao čovjeka koga treba ubiti sve se više uvećavala

Maj 1995. godineUbrzo nakon nabijanja na pero u listu „Voks“, Andrić je stradao i u Višegradu. Tamo je srušen spomenik našem nobelovcu. Kada sam pitao jednog druga šta im smeta Andrić, on mi je odgovorio:– Ma pusti, ban, Murata Šabanovića, napio se, nema to veze!Pred rat je u Sarajevu malo šta sa čim imalo veze. Tek kasnije, u ratu, sve je došlo u vezu sa svačim. Muslimani su stradali više nego ikada do tada, a u Sarajevu su spaljivali Andrićeve knjige i oni kojima vatra u hladnim zimskim danima nije
Autor:
23.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

Tamo gde, dragi moji, nije naša sreća…

Svestan činjenice da joj ni brojne napisane knjige pronalazača i lovaca na sreću nisu dovoljno prišle, i da joj ni jedan, prostorom i vremenom ograničen, blog neće “pera odbiti”, ipak, usudih se. Ona iziskuje čitav tom knjiga krupne sačme, a ne ovaj “tanki” malokalibarski metak u vidu jednog bloga. Ali, bar da pokušamo, nikad se ne zna ko je gde „ranjiv“ i gde će čije „slovo“ završiti? Meta je bar poznata, ciljamo direktno u ono za čim težimo i konfuzno tragamo čitav naš život – SREĆU u nama!Da bi
Autor:
22.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

Sine, jeste li prešli granicu? Nemoj da vam otvore ono!

Ako je ikada postojala sumnja da me neko prisluškuje sada je i definitivno otklonjena. Da mi je neko od narodne milicije kojim slučajem čitao poruke u mobilnom telefonu dok se vraćam iz Hercegovine za Srbiju imao bi potpuno pravo ma me privede i sasluša.Jasno mi je da se roditelji brinu kad im djeca negdje putuju (mada, ja sam stara drtina, pa…), ali ne znam zašto je ta granica (a nikada granični prelaz) toliko bitna. Mjesto radnje – granični prelazi Vardište-Kotroman.Kad god da krenem i kako kod
Autor:
20.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (22): Na naslovnoj strani lista „Voks“ osvanuo je Ivo Andrić nabijen na pero

Maj, 1995. godinePočetkom devedesetih u Sarajevu je bilo građana malo i svi su mogli da se strpaju u kafić „Pikolo“ na Baščaršiji. Otvoren je Dom pisaca, a po kafanskim klozetima se nisu valjali samo pijanci koji povraćaju. Sve više je bilo heroinskih špriceva po podu. Spremali su se prvi slobodni izbori i svi su govorili: „Ne daj bože da pobjede nacionalne stranke“, a mislili su i osjećali suprotno. Zato su nacionalne stranke i pobjedile. Čak i dugo poslije izbora, kada bi upitali nekog
Autor:
16.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (21): Umjesto scenarija za Andrićevu Na Drini ćupriju, Sidran je sastavio stih „Cijela je Drina naša Meka i Medina“!

Maj 1995. godineLičio je na čovjeka koji je bio spreman da uradi sve samo da ne mora da vrati pare koje mu je ovaj Drašković već uplatio. Učinilo mi se kako je iznenadna bliskost koju je ostvario sa mnom zasnovana na potrebi da mu onako preplašenom ponavljam:– Ma daj, Avdo, kakvo vraćanje para.Ja sam prihvatao tu ulogu pa mu je to trenutno olakšavalo situaciju.– Zaboravio si ti kako je živjeti među primitivcima, moj Emire!Jedina osoba koja mu je dozlogrdila više od istočnobosanskih Muslimana
Autor:
09.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (20): Nije mi odgovarao grad u kome sam za uvođenje telefona morao da zaradim Zlatnu palmu

Maj 1995. godineSve što Sidranu nije donijela  književnost, ostvario je preko kinematografije. Kao saradnik na filmu Otac na službenom putu, dobio je stan od opštine Centar. Finansijska situacija mu se stabilizovala, pa je i život sa Šahbazom postao podnošljiv. Postali smo komšije, stanovao je tik kraj mojih roditelja u ulici Kate Govorušić.Naši putevi se više nisu ukrštali. Ni umjetnički niti ljudski. Napravio sam Dom za vešanje i otisnuo se u svijet. Iako sam ranije bio uvjeren da Sarajevo
Autor:
02.10.2015.
Kategorija:
pročitaj više

Vladika Grigorije: Lopta

Cijeli moj život vezan je za loptu. Od kada znam za sebe – ona za mene ima istu magičnu privlačnost. Znam da zvuči čudno, ali ostavite sud za kraj priče. Pitam se otkud i zašto je to tako?U naše malo mjesto, koje je odvajkada njegovalo igru s loptom, onom primitivnom vunenom ili dlakavom, svejedno je, stigao je pravi pravcati fudbal 1960. godine. Donio ga je iz Njemačke neki čovjek, gastarbajter Momir Pantić, tih i miran, ni po čemu neobičan. Pokoj mu dobroj i bezazlenoj duši, ušao je u istoriju našeg
Autor:
30.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (19): Tek kasnije, kada je došao rat, taj strah je proradio po Andrićevom receptu

Maj 1995. godineSidran je pisao sve manje, a sve češće se povjeravao prijateljima. Šapatom im je saopštavao svoju najveću životnu istinu:– Ovo što vidite – govorio je on upirući kažiprst prema sebi – to nije sve Avdo. To vam je devedeset devet posto strah i samo jedan posto Avdo Sidran!Danas sam siguran da su se u Sidranovoj blizini našli dječaci koji su se kasnije okupili oko časopisa „Voks“, lista muslimanske omladine handžar  orijentacije. Jer na slučaju Sidranovog straha niko nije tako
Autor:
25.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

dr. sc. Saša Čekrlija: Tihić to ne bi propustio

Realno je bilo za očekivati da će neko nakon određenog vremena napraviti poređenje u načinu vođenja SDA i političkim rezultatima između sadašnjeg i prethodnog (sada pokojnog) predsjednika stranke. Ali poređenja nema. Ili su možda stvari kristalno jasne.. Političke okolnosti su drugačije pa su drugačija i ubjeđenja u ispravnost načina i metodologije rješavanja problema u Bosni i Hercegovini. Kao sin prvog predsjednika samostalne Bosne i Hercegovine u startu je imao bolju početnu poziciju i
Autor:
18.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (18): Sidran je pričao da sam u zlodjelima nadmašio Ajhmana

Maj 1995.Sidran  je nakon što ga nisu primili u službu neprijatelja nastavio život sarajevskog pjesnika. Kada bi preskočio jedan ponedeljak da ne pije, osjećao se kao Titovi partizani koji pobjeđuju šestu i sedmu neprijateljsku ofanzivu zajedno. Zagledao je upitno prijatelje i poznanike, ali oni nisu mogli da mu u poslu povećala pomognu. Širio je oči dok je u ustima zadržavao votku. Prijatelji su ga shvatali, ali su nemoćno slijegali ramenima.Krajem sedamdesetih sreo sam Sidrana u bifeu
Autor:
18.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (17): Kako bi me rado linčovali, pomislim često

Maj 1995.Stavljena je tačka na rat u Bosni. U Parizu su potpisali mir Milošević, Izetbegović i Tuđman. Pritisak na mene nije prestao. Čini mi se kao da svaki mladi Bošnjak mužjak sazrijeva tek kada punim ustima pljune na mene. Kako bi me rado linčovali, pomislim često. I što je najčudnije, među njima prednjači Abdulah Sidran. On se ponaša kao da jedan lik iz proze Otac je kuća koja se ruši. Po toj priči je napravljen scenarij i snimljen film Otac na službenom putu.Danas mi je palo na um da je Sidran
Autor:
11.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (16): Pošto nisam Musliman, dakle, ne mogu biti ni izdajnik Musliman!

31. mart 1994.Otkako živim u inostranstvu, osuđen sam na čitanje starih novina iz starog zavičaja. Danas mi je do ruke došlo sarajevsko „Oslobođenje“. Evropsko izdanje. Zašto na njemu piše „evropsko“? Da li zbog toga što urednici znaju kako „Oslobođenje“ nije evropsko?Dakle, u evropskom izdanju „Oslobođenja“, Abdulah Sidran objašnjava kako mu se „plaho sviđaju“, možda, kako kaže, „ponajviše, tahnane Ilahije i Kaside“. U intervjuu se „hvali“ kako ima jarana među četnicima, a četnik sam, naravno
Autor:
05.09.2015.
Kategorija:
pročitaj više

DNEVNIK EMIRA KUSTURICE (15): Kada Srbin odlazi iz Sarajeva to u stvari „pobježe četnik, majku jebô svoju“

30. mart 1994.Gledam Si-En-En i pitam se odakle da oni snime trenutak kada je moj nekadašnji kolega, režiser Praljak, sada general, srušio mostarski most? To što oni tvrde da su ga srušili Srbi, na to sam već navikao. Ali, kako baš da kamera bude postavljena u trenutku rušenja mosta i da sve lijepo snimi? Izgleda da  je ljudska istorija veća namještaljka nego što se misli, pa se pitam da li je neko u Stejt departmentu naručio ubistvo Kenedija iz ozbiljnih razloga, ili samo da bi oni u Holivudu mogli da
Autor:
28.08.2015.
Kategorija:
pročitaj više