Колумне | Херцег Телевизија Требиње

Колумне

Исидора Бјелица: Цјенкање, трговина и друге духовне активности

​Не знам како се то десило са једне стране да новац тако анатемишемо као зло у цивилизацији где се убијају око њега, а да опет са друге стране духовност тако обојимо новцем! Ово је један парадокс двоструке злоупотребе. Са једне стране новац, који од тренутка кад је укинута златна подлога за сваки одштампан папир јесте де факто виртуелна ствар идеална за манипулисање, а са друге стране, тзв. духовност је на свим нивоима постала озбиљно контаминирана тим истим новцем! Kако је са једне стране
Аутор:
04.05.2019.
Категорија:
прочитај више

Виртуелни тестаменти

Исидора Бјелица: Kако се данас све објављује на друштвеним мрежама, од рођења, венчања, развода, читуља, крштења, мислим да би било важно отворити и обичај да се ту објављују и тестаменти, а не нешто тајно па после да се муља. Овако лепо на увид ВР френдовима, па после нема лажи и преваре - шта је покојник желео - човек све фино стави на ФБ и Инстаграм и нема муљања ни нејасноћа коме прасићи, а коме сламарица... На Западу људи пишу тестамент већ са двадесет и нешто година, свесни да је ова
Аутор:
06.04.2019.
Категорија:
прочитај више

Чекајући свој мали ЛАЈK...

Некада је сав апсурд људске егзистенције био изражен у метафори чекања Годоа. Бекет, пишући о цивилизацији која је изгубила смисао и Бога, није могао ни да замисли да ће доћи време када ће људи чекати "лајк". Да ће интернет довести до још дубљих очајања и илузија. До информацијско-емотивог претрпавања, где ће наша душа бити свакодневно затрпавана информацијама за које је некад требало и по неколико година да дођу до нас. Kад ми је јуче ћерка рекла да је неко хаковао "Instagram" и "Facebook" и да се цела
Аутор:
16.03.2019.
Категорија:
прочитај више

Уради супротно!

Ни за једну тајну моја драга пријатељица Јо Хисмајер и ја нисмо добиле толико похвала о ефикасности као о - акцији уради супротно, коју спомињемо у нашој књизи. Знајући да скоро свако од вас пролази неки стрес мањи или већи, ево мог поклона за суботу, како се одбранити. Онда када нас живот уведе у наизглед екстремне емотивне ситуације беса, љутње или мржње ова вежба ће вам помоћи да се сами без ичије помоћи аутоматски пребаците на другу страну и вишу фреквенцију. Вежбу можете радити
Аутор:
03.03.2019.
Категорија:
прочитај више

Чудесна дjевојка са голубовима

Исидора Бјелица: "Имала сам много тежак дан. Један од најгорих. То је оно кад ти душа постане тешка тону бола. Kад мислиш да не можеш даље, да те Бог преценио па допустио толики терет... То је оно кад очај из тебе прелива од свега што те снашло. И не знаш ништа - ни што си ти, ни зашто се толико злопатиш, не знају ни други, али прихвате неко објашњење и гурају... Ником не требају питања јер одговора нема, али људи гурају... И шта онда? Размишљала сам шта би ми једино истински пријало у том тренутку, ко
Аутор:
16.02.2019.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Мистерија празног бурека

Ја сам први пут за тај појам и производ чуо прије тачно 20 година у пекари Академац код популарног Студењака на Новом Београду. И тада сам искрено мислио да се купац зеза са продавцем у пекари, иронично алудирајући да бурек који наручује има премало сира, меса, зеља, печурака или сада чега већ све не. Пице, кулена, пилетине… Недавно видјех и бурек са еурокремом и плазмом и прекрстих се… Што се мене тиче, бурек може бити само са месом, а све остало су пите. Дуго сам ја био у тој својој заблуди да
Аутор:
10.01.2019.
Категорија:
прочитај више

Како ти радиш оно?

Упознам недавно групицу неких нових људи. Њихов сусрет са мном је пун питања: Ко те купа? Како се облачиш? Како прелазиш у ауто? До тада они су људе у колицима гледали на ТВ-у у неком контексту који није баш лијеп и немају представу како заиста изгледа и одвија се живот неког ко не може да хода. Једна дјевојка се усуђује поставити ми питање које вјерујем свима њима стоји „на врх језика“.„А како ти радиш оно?”, пита са нелагодом.„Које оно?”, одговарам питањем.„Па, знаш
Аутор:
29.12.2018.
Категорија:
прочитај више

Како је Пабло Ескобар побјегао из затвора који је сам и саградио

Син највећег свјетског мафијаша преноси како је Пабло Ескобар преживио сукоб са картелима, своја сјећања на оца, приче његових пријатеља и непријатеља. Пабло Ескобар је био тигар. Војник. Такав се више неће родити. Направио је само једну грешку - формирао је породицу. То може да боли. Тако је један од колумбијских мафијашких босова "објаснио" Ескобаровој супрузи Марији зашто њен син не може да остане у животу. Пабло Емилио Ескобар Гавирија, вођа чувеног Медељинског клана, осим што је постао
Аутор:
04.12.2018.
Категорија:
прочитај више

Живот на кољенима: Десанку Ребић због јатаковања четницима, ОЗНА тукла по табанима

Пишем по сјећању а жеља ми је да макар дијелић онога што сам лично доживио остане записано. Као млад и прилично неискусан новинар те 1998. године, у једном рогатичком селу на путу ка Борикама, правио сам репортажни запис о једној сељанки, по годинама тада већ баки. Звала се Десанка Ребић. Кажем звала јер сам чуо да је већ одавно покојна. Име ове мученице познато је свима који су читали књиге Момира Крсмановића. Постоји и слика на којој Десанка стоји поред легенде рогатичког краја током Другог
Аутор:
15.11.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: Шта кад наша личност пробуди 'демона' у другој неосвешћеној особи?

Нема шансе да вам прође месец, а да не сретнете некога ко просто користи све своје енергетске ресурсе да вам науди. Нека ирационална слепа мржња покреће нека бића, најчешће зато јер су љубоморни, завидни, сматрају да сте им ви препрека да остваре своје снове или напросто су злопамтила. Некад те ситуације нису нимало наивне, и то може бити неко ко вам буквално угрожава егзистенцију као у неком Шекспировом делу. То су они који углавном тајно, а некад и јавно, раде на томе да вас униште. Да вам
Аутор:
10.11.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: Поглед у туђу срећу

Нама људима, упркос сталним причама о неопходности тога, заправо је јако тешко да волимо и Бога и себе и Бога у себи. То је зато, част изузецима на ивици светости, зато што је Бог за велики број људи сувише апстрактан да би га волели. Тачније, да би знали како да то постигну. Јер, човек жели да воли Бога, али заправо не зна како. Сувише му је далек и несагледив. Обраћамо му се кад нешто молимо, а ретко да му само кажемо да га волимо, баш због те несазнатљивости и неопипљивости. Па ипак, ништа лакша
Аутор:
03.11.2018.
Категорија:
прочитај више

Бјесни слободно, здраво је!

Исидора Бјелица у колумни за "Независне": Бесни слободно, здраво је! Једна од грешака које приучени лајф коучеви раде је да саветују клијентима да ма како да су лоше, депресивни, изневерени, очајни да се што пре пребаце на највишу вибрацију. Међутим, ствари тако не иду ни у реалној ситуацији кад упаднеш у бунар па не можеш у једном налету искочити из њега... Зато "Абрахам Хикс" имају спасоносан савет који ће сваком ко није светац помоћи да преживи сва искушења матрикса званог живот. Наиме, кад
Аутор:
13.10.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: Сопствено срце као једини заклон од суровог свијета

Седим и ћаскам са мојом шеснаестогодишњом кћерком и она ми каже: "Заправо не зна се да ли је страшније да је овај овакав живот вечан или пролазан". У тој реченици су садржане хиљаде година људске муке и промишљања ко смо, одакле долазимо, шта је овај свет, зашто морамо да се суочавамо са смртношћу, неправдом, незнањем и немоћи. И ма колико индустрија заборава, а под тим подразумевам све што човеку одвраћа пажњу од чињенице да се упркос евидентном напретку технике и науке још нисмо помакли са
Аутор:
28.07.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: А где ветар времена однесе наше велике љубави

Толико тога сам заборавила, толико тога је неповратно нестало из моје меморије да сам замолила маму да ми донесе моје дневнике које сам као студент ФДУ водила, а она зачудо сачувала, јер да је до мене, не бих сачувала ништа... И онда, прекјуче мама довуче десетак бележница и ја се суочим са светом који је неповратно нестао из мене или сам бар ја то мислила док се нисам удубила у странице сопственог духовитог, али и брутално искреног дневника. Сви се плашимо смрти, а кад читаш свој дневник од
Аутор:
07.07.2018.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Кап мира међу нама

Има право и ако неко помисли да је ово постао блог једног лијеног Херцеговца, али далеко од тога. Истог тог Херцеговца, у међувремену је живот тако квалитетно мљео, дилемама драо, искушењима калио и инспирацијом вјероватно припремао за неке будуће текстове. Да пишем што морам или што је вријеме да пишем, заиста не могу и не желим. То не би било писање какво је до сада било и какво желим да буде. А и не живим ја од писања, оно “живи” од мене. Тако да је “вријеме” само онда кад га, поред
Аутор:
28.06.2018.
Категорија:
прочитај више

О нашим духовницима и исповијести

"О нашим духовницима и исповијести" Видослов 74 (2018), превод владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија. У посљедње вријеме често размишљам о томе зашто поједини наши духовници - како сами себе називају или како их називају њихови сљедбеници - не слиједе Христов примјер? Штавише, они не само да не слиједе Христов примјер већ неријетко стављају себе испред Христа. Шта заправо значи, у контексту духовништва и исповиједања, али и уопште у свјетлу односа према вјерницима, слиједити
Аутор:
18.04.2018.
Категорија:
прочитај више

Љубав најљепше и најтужније аустријске царице

Kада је на Бадњак давне 1837. године Лудовика на свијет донијела Елизабет Амали Еуген, своје четврто дијете, она и њен супруг Максимилиан ни слутили нису како у рукама држе будућу аустријску царицу и највећу љубав аустријског цара. Дјевојчица, одмила прозвана Сиси, више је од дворских протокола вољела коње, вјетар у коси, слободан и дивљи дух. У августу 1853. године надвојвоткиња Софија, мајка аустроугарског цара Фрање Јосипа I, позвала је Лудовику и њену кћерку Хелену у своју љетну
Аутор:
15.04.2018.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Зашто се форсира младост, а запоставља старост?

И сада се сјећам једне “голобраде” расправе са оцем која се завршила његовом констатацијом:”Ти, као да си сву памет овог свијета попио!” Са својих 18 година сам мислио да знам све и свашта и да сам за много штошта у праву. Сада, 20 година касније, са својих 38 знам да нисам ни могао толико знати и да је то било једно обично младалачко самоувјерење. Јер, сада увиђам колико тога млад момак (особа) и не може знати, нити превише спознати па да је не знам шта и не знам ко. Такође, знам да човјек
Аутор:
10.03.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: О љубави, болу и усамљености

Пише ми једна дивна дама о томе како је без икакве најаве остала без љубави свог живота, без свог мужа с којим је имала највећу љубав и срећу. И сада туга, бол, неверица и питање како даље... Пишем јој колико је благословена да је имала толику љубав, ја која већ пет година живим у сталној сенци смрти и која осећам и гледам бол растанака, прераних одлазака, запитаности зашто оволико бола знам, колико је ретко да неко и доживи такву љубав. Пре свега, колика је благодат отићи тако лако без тешке
Аутор:
11.02.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: Кад кажеш да, а мислиш не

Једна од најтежих вежби на путу душевног развоја и метода како да заволите себе је да престанете да говорите ДА кад вам срце каже НЕ. Ствар није увек драматична, често је и бизарна, али сведочи колико нам је увек прече да не повредимо другог па редовно повређујемо себе. Тај програм нам је тако јак да просто не можемо да кажемо НЕ, ма шта нам ближњи и даљи тражили, и тако редовно идемо против себе, своје интуиције, срца и душе. Сећам се у једном не баш успешном ресторану донесу ми неукусну и
Аутор:
13.01.2018.
Категорија:
прочитај више

Исидора Бјелица: О љубави, дужини сукње и фарисејима

Kада сам овог лета усред врелог августа ишла са пријатељицом да обиђем један манастир, зауставио нас је баштован, искушеник или шта је већ и почео да напада моју пријатељицу, изузетно децентну и скромну даму, да су јој превише гола рамена, да је ешарпа недовољно покрива и да не може да уђе у манастир, онда је кренуо једно пет минута да одмерава мене и моју плаву просту хаљину која је до чланака и закључио да је преширока те да ни ја не заслужујем да уђем. Била сам констернирана, јер разумљиво
Аутор:
25.11.2017.
Категорија:
прочитај више

Прљаве руке – чиста рачуница. Не бјежимо од заната!

Може мислити ко шта хоће, али ти људи, углавном прљавих руку, имају више него чисту рачуницу. Чистију него што је имају многи инжењери неба овога. Занат – у ово вријеме, у овој земљи, у оваквим околностима – позив који ће се све више тражити, а све мање одбијати. Само ако то буде имао ко да схвати и на вријеме „алата“ се прихвати. Јер, и даље међу нама постоји оно глупо и уврежено мишљење да што „прљавије руке“ указују и утичу на неки статус, част и углед у друштву. На општу штету оних
Аутор:
21.10.2017.
Категорија:
прочитај више

Позајмица црвене боје

Кад ти дивна особа препоручи дивну тему, шта ми друго преостаје него да се “дивно” потрудим да напишем сву дивоту садржану у тој теми. Ја се том дивотом бавим одавно, запала ми је за очи, срце и душу… Не могу рећи да нисам могао и раније и активније од тога, али није лош ни тај број 25. Једног таквог јануарског броја сам и рођен па су ми та двојка и петица у својој комбинацији одувијек биле некако лијеп пар. Пријатан и за очи и за уши…Извор фотографије: mojtemerin.rs Даровање. Уздигнуто стање
Аутор:
05.10.2017.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Тежина ријечи “човјек”

Људи. Чудна врста. Насташе ли од мајмуна или их Бог својим “свемогућим штапићем” створи, овога пута није толико ни битно. Једни другима и највећи непријатељи и највећи пријатељи. И злотвори и добротвори. Какву је год ко намјеру имао док нас је овакве стварао и направио, предодредио нас је да будемо друштвена врста у којој смо упућени једни на друге. Какве год прилике биле, сам човјек нити може, нити шта треба покушавати од живота да направи. Погледајмо кроз историју, који је то самотњак
Аутор:
02.09.2017.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Ненормално вријеме за нормалне људе

Ој публико, гдје си, одавно “те” нема? И заиста је тако. Оног момента када ви угледате неки мој нови текст, видим и ја вас пред очима. А нажалост, све вас рјеђе гледам… Све се мање дружимо. А желим да вас видим. Желим да вас питам је ли и вама живот некако отежао? Је ли и вама дисање подно овог неба све некако теже и дубље иде? Пеку ли вас очи пред разним “системским болешчинама” које сте присиљени да гледате? Боли ли вас ум док трпи разне неправде, трне ли вам душа због умируће категорије
Аутор:
18.08.2017.
Категорија:
прочитај више

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Пишем да бих читао. Читам да бих…

Знам ја да данас нема много сврхе ово што радим. Можда ће, ретроактивно, бити у неким будућим временима када дио ове истине, у виду садашњих упозорења и апела, а тадашњих већ – крвавих рана и посљедица, изађе на видјело, али писање као ни читање, дефинитивно нису у моди. Иако не мањка оних који пишу, све ће мање бити оних који читају. Данашњи читалац има све мање времена и воље за читање. Он је и збуњен, не зна ни коме више, ни шта да вјерује. Толико тога му се словима нуди и намеће да несвјесно,
Аутор:
01.07.2017.
Категорија:
прочитај више